Сваке се године у свијету забиљежи 10 милијуна нових случајева туберкулозе, тренутно водећег узрока смрти од заразних болести широм свијета а тај би се тренд могао преокренути чак и дјеломично учинковитим цјепивом, пише New York Times.

Ново експериментално цјепиво заштитило је око половице људи који су га примили и то би могло представљати прекретницу у борби против туберкулозе, најсмртоносније заразне болести у свијету, објавили су овога тједна знанственици, преноси Хина.

Иако је 50-постотна учинковитост цјепива далеко од идеалног, јер примјерице цјепиво против оспица биљежи 98-постотну учинковитост, то ипак значи спашавање милијуна живота. Сваке године 10 милијуна људи у свијету добије туберкулозу а 1,6 милијуна умре од те болести.

Знанственици који нису били укључени у развој овог цјепива поздравили су најновије резултате о његовој успјешности но истичу да је потребно тестирати цјепиво на различитим популацијама.

“Цјепиво обећава и вјеројатно је боље од нашег једног стољећа старог БЦГ цјепива”, каже др. Марио Ц. Равиљоне, стручњак за глобално здравље на свеучилишту у Милану који је водио програм Свјетске здравствене организације за глобалну борбу против туберкулозе пуних 14 година.

БЦГ штити дјецу од неких врста туберкулозе но не штити тинејџере и одрасле од облика који напада плућа, а који је најчешћи тип. Пацијенти обољели од туберкулозе пате од врућица и ноћног знојења, губитка тежине, искашљавају крв и ако су нелијечени на крају умиру.

Прије пет година туберкулоза је прескочила АИДС као најсмртоноснија заразна болест у свијету.

Ново цјепиво, на којему ради твртка ГСК и познато је под кратицом М72/АС01Е, тестирано је на око 3300 одраслих особа у Кенији, Јужноафричкој Републици и Замбији. Сви су они имали латентну туберкулозу која може али и не мора напредовати до стадија активне туберкулозе.

Стручњаци истичу да је предност цјепива у односу на превенцију антибиотицима, који се узимају сваки дан тијеком мјесец дана, и то што се код цјепива не могу развити сојеви узрочника туберкулозе отпорни на антибиотике док је то ризик који прати узимање антибиотика.

Стручњаци напомињу да је важно питање на које ће се морати наћи одговор оно тко би требао примати цјепиво.

Број обољелих од туберкулозе разликује се од земље до земље, чак и од једне заједнице до друге. Најизложенији ризику су чланови обитељи пацијената с активном туберкулозом, лијечници и медицинско особље које брине за те пацијенте те људи који живе у пренапученим заједницама попут затвореника или рудара.