На дневном реду наредне сједнице Народне скупштине Републике Српске (НСРС) наћи ће се Приједлог закона о заштити права на суђење у разумном року. Његовим усвајањем странке ће имати законско право да траже краће трајање судских процеса у којима учествују. Досадашња пракса показала је да судски процеси трају чак деценијама.

Много више грађана зна за суђење у неразумном, него у разумном року, јер има спорова који трају деценијама. У једном таквом који траје од 1996. године, клијента заступа адвокат Милан Петковић.

МИЛАН ПЕТКОВИЋ, адвокат

„Ја сам трећи адвокат у том поступку. Ево сад смо у фази да поново чекамо првостепену пресуду, што значи да тај предмет у сваком случају неће завршити минимално ни за двије или три године. Можда ће напунити и пуних 30 година. А вриједност тог спора је око хиљаду, хиљаду и по марака, јер се ради о 500 квадрата земљишта. Чак није грађевинско него је пољопривредно земљиште“.

Спорови који дуго трају стварају велику штету и грађанима и привредним субјектима. Нови закон би то требало да поправи.

ИВАНКА МАРКОВИЋ, замјеник предсједника Законодавног одбора НСРС (СДС)

„Сврха доношења Закона о заштити права на суђење у разумном року јесте да се обезбиједи да поступци који се воде у грађанским предметима, али и у неким кривичним предметима, буду ријешени у разумном року који је довољан да се све чињенице и околности расвијетле и да се у најбољем интересу странке донесе одговарајућа пресуда“.

Судије нису против новог закона, али кажу да може имати приличне реперкусије на Буџет Републике Српске, јер Суд, ако одлучи да је повријеђено право на суђење у разумном року, може досудити новчану накнаду оштећеној страни, од 300 до 3.000 КМ по предмету. Ако је више оштећених у судском процесу, та накнада може да буде до 20.000 КМ. Поручују како овај закон има још спорних ствари.

МИЛАН БЛАГОЈЕВИЋ, Окружни суд Бања Лука

„Овим законом ће бити омогућено да се моћници обрачунавају са судијама приказујући да судије не раде, наводно, а у ствари скривајући од јавности да судови немају довољан број судија и да је то разлог неажурности судија“.

У Министарству правде Републике Српске сматрају да ефекти овог закона неће бити потпуни без веће дисциплинске одговорности судија, те да у том правцу треба ићи са измјенама Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине (ВСТС).

„Мора се прецизније нормирати дисциплинска одговорност судија у предметима у којима је утврђена повреда права на суђење у разумном року. Само на тај начин се постиже у потпуности заштита права на суђење у разумном року, превенцијом, као и кажњавањем поступања предметног судије, које је довело до повреде права на суђење у разумном року.“

Иако је лијепо замишљен, постоје и бројне недоумице око новог закона. Осим што није јасно прецизирано шта је разуман рок за неки судски процес, није дефинисана ни одговорност судија чији ће евентуални нерад бити плаћан из Буџета, односно новцем свих грађана, ако се утврди да се одуговлачи са рјешавањем неког предмета.