Преживјели логораши и чланови породица жртава данас су у Омарској код Приједора одржали комеморативни скуп поводом шестог аугуста, дана затварања једног од најозлогашенијих логора у Босни и Херцеговини у којем је убијено више од 700 Бошњака и Хрвата. У складу са препорукама надлежних институција због епидемиолошке ситуације, на комеморативном скупу је био знатно мањи број људи.

Мирсад Дуратовић, предсједник Регионалног савеза удружења логораша регије Бања Лука, истиче да овогодишња комеморација неће имати званични програм као претходних година због поштивања мјера за спречавање ширења коронавируса.

“Делегације удружења ће положити цвијеће пред ‘Бијелу кућу’, најмонструознији објекат у бившем логору ‘Омарска’. Одат ће се пошта минутом шутње и учењем Фатихе или на неки други начин присутни ће одати почаст убијеним логорашима”, појашњава Дуратовић за Балканску истраживачку мрежу Босне и Херцеговине (БИРН БиХ).

За бивше логораше, како каже Дуратовић, који је и сам као малољетник био затворен у “Омарској”, али и логорима “Мањача” и “Трнопоље”, обиљежавање представља подсјећање на све жртве приједорских логора, као и подсјећање самих логораша на оно што су преживјели.

Он додаје такођер да представља и подсјећање “оних директних извршилаца, организатора, или налогодаваца” да логораши нису одустали од сјећања, те да никакви притисци да се угаси то подсјећање “нису, нити ће уродити плодом”.

Кроз логор “Омарска”, према подацима којима располаже Дуратовић, прошло је и до 6.000 логораша, а њих око 700 је смртно страдало. Наглашава како сви ови логораши нису убијани у самом простору логора, него су убијани и на подручју Приједора, али и других општина.

Шериф Велић, који је у логорима “Омарска” и “Мањача” провео 185 дана, сматра како је изнимно важно обиљежити страдање људи који су били затворени у логорима.

“Мислим да [обиљежавање годишњице] значи веома много, зато што, и поред свих траума које смо доживјели у том окружењу, ми смогнемо снаге из године у годину да и себе и друге подсјетимо на страдања”, говори Велић за БИРН БиХ.

Без обзира на тортуру коју је сам проживио, каже Велић, најтеже је ипак било онима који “нису успјели да престигну ту граничну црту до које се може издржати” и који су напосљетку умрли.

“Ми који смо остали живи морамо се потрудити из године у годину, више ради њих, а и ради нас самих, да освјежимо своје памћење. (…) Људски је да се нађемо тамо сваки пут”, закључује Велић.

За злочине почињене у логорима на подручју Приједора, у Хаагу је осуђено 11 особа, а пред Судом БиХ још четири након што је њихов предмет из Хаага пребачен на Суд БиХ. Суд БиХ је изрекао јединствене казне затвора Дарку Мрђи и Зорану Бабићу и осудио их на 20, односно 35 година затвора.

У Хаагу су осуђени Предраг Бановић на осам година, Мирослав Квочка на седам, Драгољуб Прцаћ на пет, Млађо Радић на 20 година, Зоран Жигић на 25, Милојица Кос на шест, Душко Сикирица на 15, Дамир Дошен на пет, Драган Кулунџија на три године, Миломир Стакић на 40 и Душко Тадић на 20 година завора.

Пред Судом БиХ су осуђени Жељко Мејакић на 21 годину, Момчило Грубан на седам, Душан Фруштар на девет и Душко Кнежевић на 31 годину затвора.

У пресуди Миломиру Стакићу, некадашњем предсједнику општинског Кризног штаба и начелнику Општинског вијећа за народну одбрану у Приједору, који је осуђен на 40 година затвора за истребљење, убиство и прогоне, наводи се да је планирао и наредио депортацију око 20.000 првенствено несрпских становника општине Приједор.

“Активно је учествовао у формирању логора ‘Омарска’, ‘Кератерм’ и ‘Трнопоље’, у којима су заточеници били свакодневно подвргнути тешком злостављању и малтретирању које чини мучење. Заточенике су сурово тукли, често користећи оружја попут каблова, палица и ланаца”, наводи се у пресуди гдје се додаје да је одговоран за убиство више од 1.500 људи у општини Приједор, укључујући и убиство око 120 мушкараца који су изведени из логора “Омарска” 5. августа 1992. и погубљење око 200 људи на Корићанским стијенама на планини Влашић 21. августа 1992. године”.

Почетком аугуста 1992. године познати амерички и британски новинари Роы Гутман, Пенны Марсхалл, Ед Вуллиамы и Иан Виллиамс открили су приједорске логоре.

Посљедња група логораша из “Омарске” пребачена је у логоре “Мањача” и “Трнопоље” 21. аугуста 1992. године.