Четири локације заточења жепачких Бошњака, Жељезни мост у Добоју на којем је убијено 11 цивила те Казнено-поправни дом Зеница, као мјесто заточења цивила и војника, обиљежени су као мјесто страдања.

Група активиста већ пет година ради на томе да овакве локације обиљеже, искажу солидарност са жртвама и укажу на важност примјереног обиљежавања свих мјеста страдања, саопћено је из Центра за ненасилну акцију.

”Дуго пратим акције обиљежавања необиљежених мјеста страдања по цијелој Босни и Херцеговини и јавио сам се с молбом да се дође и у Жепче пошто овдје нико не покреће акцију обиљежавања страдања, обиљежавања логора”, каже Екрем Наџак, бивши логораш који је током 1993. године у више заточеничких објеката у Жепчу провео четири мјесеца.

Уз сарадњу с Удружењем логоража Жепче активисти су током фебруара обиљежили четири локације на подручју Жепча које су служиле као заточенички објекти у вријеме ратних сукоба.

”У Жепчу сам се задесио игром случаја, дошао сам са рада из иноземства да обиђем родитеље, у томе је почео сукоб и нисам се могао вратити, у тренутку заробљавања имао сам статус цивила, никад нисам био војник. Прошао сам кроз неколико заточеничких објеката, од школе у Перковићима, силоса… Дио логораша, њих више стотина је из Жепча пребачено у логоре у Херцеговину, али срећом ја нисам послат”, додаје Наџак који каже да је дио логораша убијен и да се за неколико тијела још увијек трага.

Активисти су у Жепчу обиљежили објекат некадашњег силоса, фискултурну салу основне школе у Жепчу, зграде основне школе у селу Љубатовићи и основне школе у мјесту Перковићи. У периоду од 26. јуна 1993. до 31. марта 1994. године ова мјеста, под контролом ХВО-а, су служила за заточење више стотина жепачких Бошњака. Заточеници су били у пренатрпаним просторијама, подвргнути нехуманим увјетима, присилним премјештањима, испитивањима, злостављању и премлаћивањима.

Кантонални суд у Зеници осудио је бившег припадника Хрватског вијећа обране (ХВО) Перицу Аџића на четири године затвора због ратног злочина над рањеницима и ратним заробљеницима у ОШ у Жепчу. Врховни суд Федерације БиХ смањио му је казну за злочине над рањеницима и болесницима почињене 1993. у Жепчу, осудивши га на двије године и осам мјесеци затвора. Из Удружења логораша наводе да највише очекују од предмета ”Жепачка група” који је још увијек у фази истраге и без конкретних помака. Из Тужилаштва Босне и Херцеговине потврђено нам је да се овај предмет налази у фази истраге.

”Ми смо још прије пандемије кренули интензивније да се распитујемо шта је с тим предметом, пуно је година прошло, неки од осумњичених су умрли… Тај предмет је покренуло Кантонално тужилаштво у Зеници, али је предмет потом прешао у надлежност Тужилаштва БиХ с тим да је и из Хаага стигло одобрење. Ми ћемо истрајати тражећи правду”, каже предсједник Удружења логораша Жепче Мирза Маглић.

Осим локација у Жепчу, активисти су овај пут обиљежили и Казнено-поправни дом Зеница, као мјесто заточења које је било у надлежности цивилних власти. Казнено-поправни дом у Зеници је у периоду 1992.-1995. служио као мјесто заточења цивила и војника хрватске и српске националности. Заточеници су били изложени тешким и нехуманим увјетима, злостављању и премлаћивању. У Зеници је у претходним акцијама обиљежена и Музичка школа као још једно мјесто заточења.

Жељезни мост у Добоју је локација стријељања 13 цивила бошњачке националности током једне јунске ноћи 1992. године. Припадници Војске РС-а и Центра служби безбједности (ЦСБ) Добој МУПРС те паравојне формације заробили су и заточили мјештане Јабланице код Маглаја у војне хангаре некадашње касарне ЈНА у Усори крај Добоја, одакле су их извели и одвели на Жељезни мост. На Жељезном мосту, у преласку преко ријеке Босне, убијено је 11 цивила, а двије особе су преживјеле стријељање. Током 2007. године у мјесту Подновље ексхумирано је тијело Ибришима Бегића. Такођер, пронађена су тијела Асима Башића и Алмира Бајрића. У току је истрага у Тужилаштву БиХ за страдање цивила из мјеста Јабланица код Маглаја, и оно је обухваћено предметом ”Борислав Паравац и други”, који се односи на догађаје на подручју добојске регије.

Домови културе, школе, судови, полицијске станице и друге локације током рата у Босни и Херцеговини кориштене су као мјеста заточења, мучења, нехуманог поступања и убистава, а након рата нису обиљежена на адекватан начин као мјеста страдања.

”Нажалост, у многим случајевима, ради се о заједници која је у неком мјесту данас мањинска па им се не дозвољава да обиљеже мјеста заточења, мучења или убистава. Овом активношћу желимо указати на такву праксу која је присутна у цијелој Босни и Херцеговини, па и региону, желимо исказати подршку и солидарност са свим жртвама које се годинама боре за право на сјећање те позвати локалне власти да омогуће и помогну да се овакве локације обиљеже”, наводи чланица групе активиста из БиХ Тамара Зрновић.

Уз подршку Центра за ненасилну акцију активисти су до сада обиљежили 108 необиљежених мјеста страдања у БиХ. Попис обиљежених локација с подацима о почињеним злочинима и процесуирању одговорних као и мапа мјеста страдања доступни су на веб страници онмс.ненасиље.орг.

”Ако је неко био у логору, зна да је то патња, неко је отпатио мање, неко више, ја сам добро отпатио. Тако је исто и са оним тамо, на другој, на трећој страни. Било би добро да ми логораши поразговарамо једни с другима, да се изјадамо, без обзира са које смо стране. Кад неко има неку своју бол, немам коме да се изјадам, једино могу ономе што осјети исто као и ја. Имам осјећај да би ми било лакше, да бих и ја чуо и видио муку оног другог, да кажем себи да нисам сам. Волио бих да доживим и то”, каже предсједник Удружења логораша из Жепча Мирза Маглић.

Удружење логораша из Жепча сваке године 31. март обиљежава као дан распуштања заточеничких објеката. Шетњом кроз град и бацањем ружа у ријеку Босну одају почаст убијеним али уједно позивају и да се мјеста заточења обиљеже.

”Ниједно мјесто није обиљежено, не зна се, моја дјеца и унучад су у иностранству и хоћу да кад дођу има неки знак да је истина оно што им говорим, оно кроз шта сам ја прошао”, каже Екрем Наџак.