У Приједору је данас у организацији Удружења логораша „Приједор 92“ и Удружење логораша „Козарац“ уз подршку Регионалног Савеза удружења логораша регије Бањалука обиљежена 29. годишњица злочина у логору „Кератерм“.

Ова годишњица сваке се године обиљежава на данашњи датум, у знак подсјећања на 1992. годину, када је у соби број три убијено око 200 логораша.

Био је то један од најтежих злочина над несрпским становништвом почињених током минулог рата у Босни и Херцеговини, а сјећања логораша још увијек су тешка и болна.

Један од бивших логораша, Теуфик Кулашић из Козарца, истиче да је у логору „Кератерм“ био од 14. јуна до 6. аугуста, када је пребачен у логор „Трнопоље“, одакле је отишао за Карловац.

„Сваке године долазим на ова обиљежавања, прије свега, да са својим бившим логорашима подијелим сјећања. Бог нас је оставио међу живима и зато сматрам да нам је обавеза да његујемо сјећања на све оне који нису успјели преживјети. Сјећања су тешка и болна и сваки пут када на колективним џеназама видите оне табуте помислите да сте и ви могли бити у њима“, казао је Кулашић.

Предсједник Регионалног Савеза удружења логораша регије Бања Лука Мирсад Дуратовић је на обиљежавању 29. годишњице логора „Кератерм“ рекао да су и данас жива сјећања на све што се десило у љето 1992. у овом логору.

„Дошли смо данас да памтимо вријеме, простор и убијене логораше. На овај начин се сјећамо њих, али и подсјећамо на извршиоце тих злочина. Дали смо себи и родитељима убијених обећање да ћемо и даље радити на проналажењу њихових посмртних остатака, али и настојати да се процесуирају путем надлежних институција сви они који сносе одговорност за све што се дешавало у логору ‘Кератерм’“, рекао је Дуратовић.

Овај логор је обиљежен спомен–плочом, а кроз њега је у периоду од маја до аугуста 1992. прошло више од 3.000 људи, док 371 логораш није преживио логорашке тортуре и мучења. Заточени у логору су углавном били становници Матарушког брда, односно насеља на лијевој обали Сане.

Предсједник Удружења жртава и свједока геноцида Мурат Тахировић казао је у телефонској изјави за АА да је врло важно да се годишњице оваквих и сличних злочина обиљежавају.

“Још је битније да Закон о несталима којим је предвиђено обиљежавање свих стратишта у Босни и Херцеговини коначно угледа свјетло дана и да се почне са примјеном како би се омогућило да се на свим мјестима страдања поставе спомен-обиљежја за трајно сјећање на све жртве, за оне који су убијени, али и оне који су прошли кроз разне тортуре, било у логорима или другим мјестима заточења”, рекао је Тахировић те додао:

“Ово што раде удружења жртава је јако битно, али то ће трајати док они имају снаге да обилазе стратишта, али вријеме чини своје и све је мање оних жртава које су у стању да посјећују одређена стратишта и надам се да ће политички лидери схватити да је неопходно, пошто већ имамо тај закон, да коначно заживи у пракси да се та мјеста обиљежавају на адекватан начин и да остану трајна сјећања на злочине који су се десили на тим мјестима.”

Напоменуо је да је то сигурно један од путева који воде према истини, правди и помирењу.