Државни суд је обуставио кривични поступак против Маринка Праштала, којем се судило за злочин против човјечности почињен 1992. године на подручју Приједора, потврђено је за Балканску истраживачку мрежу Босне и Херцеговине (БИРН БиХ).

Праштало је првобитно био оптужен са још 10 особа, али је његов предмет најприје издвојен у односу Слободана Тарањца и остале, да би потом кривични поступак у односу на њега обустављен након његове смрти.

Тарањцу, Милодрагу Глушцу, Ранку Бабићу, Ранку Дошеновићу, Радету Зекановићу, Здравку Панићу, Триви и Милану Вукићу, Слободану Кнежевићу и Милораду Обрадовићу наставља се суђење по оптужници која их терети да су у јулу 1992. судјеловали у удруженом злочиначком подухвату против бошњачког и хрватског становништва Приједора, најприје заробљавањем 110 цивила бошњачке националности у мјесту Миска Глава.

Тарањац је оптужен као предсједник Кризног штаба Љубија и челник цивилне власти, Глушац у својству замјеника команданта Шестог љубијског батаљона 43. бригаде Војске Републике Српске (ВРС), Бабић као оперативац, а Дошеновић као помоћник команданта за безбједност, а остали као припадници “Мискоглавске чете”, те војне и цивилне полиције.

Праштало је, према оптужници, био присутан на састанку у Дому у Миској Глави, на којем је договорено да цивили буду пребачени на фудбалски стадион Љубија, након чега је издвојено 15 малољетника и одведено у логор “Трнопоље”, а око 80 осталих цивила на локалитет Рудника “Љубија”, такозване Кипе, гдје су стријељани.

Праштало је био оптужен да је учествовао у стријељању тих заробљеника, од којих су тројица успјела преживјети.