Дан Републике Српске и ове године обиљежава се мимо одлука Уставног суда БиХ. Посљедња одлука којом су оспорене поједине одредбе Закона о Дану Републике Српске донесена је 2019-е године.

Девети јануар оспорен је 2015. године након чега је НСРС из Закона о празницима издвојила Дан РС и усвојила га као посебан секуларни празник. Као основ је послужио референдум чије резултате је такође поништио Уставни суд БиХ. 2019. године оспорене су и поједине одредбе Закона о Дану РС, а након што су бошњачки и хрватски делегати у Вијећу народа РС поднијели захтјев за оцјену уставности наводећи како је тај датум споран, јер , између осталог, представља наслијеђе само једног народа. Власти РС га настављају празновати тврдећи да је ријеч о историјској чињеници, и да се Уставни суд при одлучивању руководио политичким, а не правним критеријумима.

СИНИША КАРАН, доктор правних наука

“Конкретно у одлуци о 9. јануару Уставни суд није имао право, није имао ту надлежност, није смио допустити допустиви захтјев подносиоца. Уставни суд треба да се бави уставним нормама, а не неким емоцијама , перцепцијама, размишљањима”, рекао је Каран.

Професор уставног права Нурко Побрић подсјећа да и у многим другим случајевима одлуке Уставног суда БиХ још нису извршене иако су оне обавезујуће и коначне, а њихово неизвршење представља кривично дјело.

НУРКО ПОБРИЋ, професор Уставног права

“Практично се поставља питање ко је кривично одговоран. Тешко је кривично процесуирати једну Скупштину, односно Парламент”, казао је Побрић.

НЕДИМ АДЕМОВИЋ, одвјетник

“Овдје се политичким одлукама заустављају имплементације одлука највиших судова у држави и једноставно се изражава несагласност да се оне проведу”, истакао је Адемовић.

Уставни суд у својој одлуци не спори да РС има право на свој празник, већ спори датум на који се он обиљежава. Он је за Бошњаке и Хрвате почетак политике прогона и злочина, а за Србе реакција на намјере друга два народа да створе БиХ као унитарну државу.

ВИТОМИР ПОПОВИЋ, професор Правног факултета Универзитета у Бањој Луци

“Не мислим да ће Уставни суд, не само овом одлуком, нити било којом другом одлуком којом се задире у оно што излази изван оквира Дејтонског мировног споразума, промијенити односе у БиХ. Мислим да ће направити још више радикализовати и довести у позицију која у овом моменту не одговара ни једном од три конститутивна народа и осталима који овдје живе. Да би Уставни суд требао да се бави искључиво оним што је предвиђено Уставом БиХ, као Анексом 4 Дејтонског мировног споразума”, објаснио је Поповић.

Од посљедње одлуке Уставног суда БиХ, којим су оспорене поједине одредбе Закона о РС 2019. године, власти у овом ентитету најавиле су да ће упркос свему обиљежавати овај датум и убудуће.