Према подацима Уније за одрживи повратак Босне и Херцеговине, од 2013. до 2020. године нашу земљу је напустило 315 хиљада грађана. Пандемија је донекле зауставила одлазак, осим у Њемачку, у коју је настављено исељавање медицинског особља и његоватеља. У нешто мањем обиму, грађани одлазе на рад и у Словенију.

Давор Вукојевић, инжињер грађевинарства из Бањалуке, каже нам да се није покајао што се одселио у Њемачку. Нисам видио да се у скорије вријеме може било шта промијенити на боље, осјетио сам социјалну несигурност и одлучио да одем, каже Вукојевић. Родни град замијенио је Минхеном, гдје је нашао посао у струци. Истиче да му је сада једина брига како искоритити слободно вријеме и новац.

„Оно што нам се првенство свиђа у Њемачкој је систем који је уредан, организован и који функционише. Посла овдје има сасвим довољно, тако да се пристојно увијек може наћи. Не постоји ниједан разлог за бригу, егзистенција је сигурна. Једина ствар које се овдје не толерише је недициплинованост“, рекао је Вукојевић.

Економска криза, бесперспективност, непоштивање људских права, политичка ситуација само су неки од разлога што комплетне породице, посебно млади, своју домовину напуштају заувијек и одлазе у земље Европске уније, кажу у Унији за одрживи повратак.

Само у прошлој години нашу земљу је напустило 85.000 становника. Према подацима Агенције за рад и запошљавање у посљедњих седам година на рад у Њемачку је отишло 5.858 медицинских радника и његоватеља, а у Словенију 52.200 становника свих знимања

БОРИС ПУПИЋ, портпарол Агенције за рад и запошљавање БиХ

„Ми смо у 2020. посредовали у запошљавању 7.877 радника у Словенији, што је за 45 одсто мање него 2019. Чињеница да је Њемачка била у локдауну и у једном периоду није било могуће физички отићи, па је дошло до благог смањења у посредовању од 20 одсто“, казао је Пупић.

Појачане емиграције након завршетка пандемије очекује и демограф Александар Чавић, уколико не дође до усвајање пронаталитетне политике. Упозорава на негативни природни прираштај, у прошлој години чак 17.000 више умрлих него рођених у Босни и Херцеговини.

„Не одлазе баке и деке, већ оно што је радно, интелектуално и репродуктивна база сваке земље, млађе и средњовјечно становништво и они који спадају у старије средњовјечно. Ми ћемо остати земља стараца“, истакао је Чавић.

Уколико власти у Босни Херцеговине не приступе озбиљно рјешавању овог проблема и не створе предуслове за останак, прије свега посао и уређенији систем, статистичке бројке биће још црње.