Оливера Недић рођена је у Дервенти. Завршила је Гимназију опћег смјера у родном граду, а потом се уписала на Природно-математички факултет у Бањој Луци, смјер географија и етнологија. Магистрирала је у области економије и менаџмента на Међународном магистарском студију ECPD, Универзитет Уједињених нација у Београду.

Професорица је демократије и географије у двјема школама, у Основној школи „Свети Сава“ у Добоју те у Основној школи „Десанка Максимовић“ у Станарима.

„Сматрам то привилегијом, с обзиром на то да имам могућност да упознам потребе и дјеце која живе овдје, у центру града, али и дјеце која су у руралним просторима, како се они уклапају, поготово у доба онлине наставе која је наша реалност. Више то нису табла, креда и како то приближити сваком дјетету без обзира на то гдје оно живјело“, истакла је Оливера Недић.

Недић је једна од стотину најбољих професора свијета, добитница је најпрестижније награде у пољу образовања, Глобална награда за наставнике/AKS Education Award. А, све је почело од EduBalkan виртуелне заједнице која је у пољу образовања покушала одговорити ситуацији у којој се свијет нашао.

„Дио сам EduBalkan заједнице, а првенствено је то почело као идеја Жељане Радојичић-Лукић из Србије која је прва добила ову престижну награду на просторима Балкана. Она је тада организовала нас да и на овом балканском поднебљу ширимо и имамо једну снажну мрежу која је тако смионо и успјешно одговорила у COVID ситуацији када су нам закључали школе и када смо се одједанпут, без икакве припреме за тај онлине процес, нашли пред употребом платформи за које наставни кадар већином није био припремљен“, истакла је Недић.

EduBalkan заједница је у року 15 дана окупила око 30.000 наставника на једном мјесту. Наставници су размјењивали материјале, усавршавали се, једни другима уступали оно што би сами креирали. Осим ње, ове су године награду добила још три професора са подручја Балкана, Александра Станковић из Србије, Сандра Грујевска из Македоније те Дејан Немчић из Хрватске.

Наша саговорница додаје како јој је веома драго што је управо просвјетна радница која ради у једној мањој средини добила ову награду. Генерално, више шанси добијају веће средине, попут Сарајева, Бање Луке, Мостара.

„То је још једна потврда да не смијемо имати предрасуде и стереотипе о тим мањим срединама Јер када човјек нешто јако жели и чему тежи, а то је у мом случају стручно усавршавање и цјеложивотно учење у којем ја свим својим снагама вјерујем, никад није тешко да управо сав свој потенцијал усмјерим у правцу стручног усавршавања“, нагласила је Недић.

Добијена награда за њу представља сатисфакцију, али и још већу одговорност.

„Ево, ја сада знам да ниједан мој дан проведен у учионици са мојом дјецом не смије бити ни налик на мене прије овог. Ја морам и желим да то изнова доказујем, првенствено кроз оне користи које ће моји ученици добити“, додаје.

Награда припада, како истиче професорица Недић, свим професорима, руководствима, али и ученицима обје школе у којима ради.

Њен ангажман у школи није оријентисан само на час. Увидјевши важност тога да ученици критички промишљају о свијету око себе, оформила је и секцију медијске писмености.

„Ми сада можемо кукати за оним временима када су дјеца проводила више времена у библиотекама, а мање пред тим дигиталним алатима. Оно што ми можемо урадити је да их усмјеримо да то критички користе. Нека они користе технологије, ту су занимања будућности, али умјесто да играју игрице као пасивни корисници, они могу да буду мали програмери, такођер могу да буду репортери. И то је оно што покушавамо да урадимо и у моје двије школе“, казала је Недић.

Потребно је ученику дати знање које је мимо оквира наставног плана и програма, става је ова професорица.

„Ту се дјеца уче комуникацијским вјештинама, они повезују актуелан наставни план и програм са садржајима данашњице. Рецимо, да буду као мали репортери који спајају актуелне садржаје, нпр. када раде бањалучку регију, они доносе актуелне вијести са оним што су садржаји из географије или из хисторије. И потом покушавају да шаљу мале поруке, ту користимо и видео садржаје. Тако они сами производе садржаје, уче како да у краткој и сажетој форми пренесу суштину, уче како да се фокусирају на оно битно те како да истражују шта је то истинита информација, а шта не“, причала је Недић.

Оливера Недић је у току свог просвјетног ангажмана бивала добитница великих награда.

Прво што је издвојила је цертификат Образовног центра за демократију и људска права „ЦИВИТАС“ из Сарајева када је и почела њена прича као професора демократије и људских права.

„Прво моје признање је била награда за најиновативнију наставницу 2016. године, била сам у првих десет у предметној настави. Степ бy степ сваке године додјељује и препознаје у нашој земљи оне прваке и иноваторе који дају онај додатни допринос. Ми смо тада спојили двије школе, ‘Друга основна школа’ у Грачаници и нашу школу овдје. Креирали смо низ радионица, пројекат је трајао 18 мјесеци. Састајали смо се и у Добоју и у Грачаници, путовали и у Бању Луку и у Сарајево, дјеца су сама креирала садржај, гдје желе да оду, шта желе да виде“, истакла је Недић.

Након тога је услиједила награда коју додјељује Асоцијација наставника бивше Југославије. Оснивачице су Жељана Радојичић-Лукић из Србије те Весела Богдановић из Македоније. Изабрана је за једну од најбољих професорица на простору бивше Југославије.

„Било је потребно испунити 27 критерија гдје ви морате доказати ваш ангажман и у наставном и у ваннаставном садржају“, казала је.

Такођер је добитница престижне Фулбригхт стипендије 2020. за програм наставничке изврсности и постигнућа у учионици 21. стољећа. А, школовала се на Универзитету Кент у Охају.

У свом радном вијеку је неколико година обнашала функцију руководиоца Центра за социјални рад Добој, али учионица и ученици су недостајали.

„Једноставно сам знала да ћу се вратити и управо ми је то недостајало, када ја корачам тим ходником и отварам та врата, тамо изван се догађа свијет очекивања и тај свијет и тај сусрет наставника и ученика, вјерујте да може бити пресудан за многа животна достигнућа дјеце у каснијој доби“, рекла је Недић.

Иако их зову малим људима, наставља ова професорица, дјеца су велики људи на које огроман утјецај оставља онај који стоји испред њих.„Када отварам врата, ја знам да је то потпуно непредвидива територија за мене коју ја требам освојити, велика је то одговорност. Ви у току само једног дана разговарате са стотину и неколико ученика, ако у неким од њих успијете покренути ту емоцију према књизи, према промјенама у друштву, ви сте направили чудо у једној учионици у току само једног дана“, закључила је Оливера Недић.