Компанија Бионатуру почиње извозити органску тјестенину у Њемачку. Овом напредку допринијела је чињеница да су повећали капацитете и побољшали производњу захваљујући помоћи Sweden/USAID FARMA II пројект. Они су подржали Бионатуру у куповини нових машина за пакирање и љуштење житарица.

Многи у Босни и Херцеговини Вареш повезују са рударством. Оно што обично заборављају је да се сам град налази у долини, али да се териториј општине простире преко великих поља, шума и висоравни које су погодне за пољопривреду.

Бећир Цигура, власник и директор фирме Бионатура, прерађивача жита, ароматичног биља, шумског воћа и гљива, у Варешу је видио потенцијал за развој еколошке производње хране. 2003. године направио је прве кораке у том смјеру.

“2003. године основали смо Бионатуру и почели куповати и прерађивати коприву, сријемош, маслачак, шипак и различите врсте гљива у зачине и додатке за храну”, каже Бећир.

Међутим, жељели смо проширити производњу и бавити се производњом органских производа са доданом вриједношћу, наставља он, а то су биле различите сорте тјестенине обогаћене ароматичним биљем и гљивама.

Већ 2005. године Бионатура је почела производити тјестенину од спелте, ражи и хељде. Како су године пролазиле, повећали су број производа на укупно 32, укључујући четири врсте брашна, 13 врста тјестенине и десет зачина.

Бионатура сада годишње обради око 110 тона сировина. Док их њихових петнаест коопераната опскрбљује ароматичним биљем, гљивама и шумским воћем, различите сорте житарица нису доступне у довољним количинама и потребној квалитети на локалном тржишту.

Хељду купујемо од пољопривредника у Ливну, али друге сорте житарица углавном увозимо, посебице спелту, објашњава Бећир и додаје да спелта чини више од половице сировина у њиховој производњи.

“Покушали смо пронаћи ољуштену сплету на домаћем тржишту. Међутим, цијене нису биле конкурентне, а количине су биле недовољне. Такођер, наши ранији покушаји да покушамо мотивисати пољопривреднике да узгајају спелту нису били толико успјешни будући да нам је требала већ ољуштена спелта јер нисмо могли обрађивати неогуљено зрно”, елаборира он.

Бионатура је недавно доживјела неколико позитивних ствари. Добили су подршку Sweden/USAID FARMA II пројекта у куповини опреме која ће им омогућити да љуште сирове житарице, умјетсо да купују већ очишћене, те да машински пакују производе, умјесто да то чине ручно.

“Небројено пута смо тражили подршку, али FARMA II пројект је први који је икада увидио и схватио наш потенцијал”, каже Бећир.

Љуштилица ће учинити двије ствари. Првобитно ће омогућити Бионатури да купује неољуштену спелту и друге житарица по нижој цијени. Што је још важније, она ће им омогућити још једном покушају развити мрежу локалних коопераната који би спелту узгајали за Бионатуру. У ту сврху FARMA II подржала је Бионатуру у изради приручника за узгој спелта који је сада доступан пољопривредницима са подручја Вареша. Са друге стране, машина за паковање ће им омогућити да вишеструко повећају обим производње.

До сада је Бионатура продавала своје производе на домаћем тржишту путем великих трговачких ланаца и продавница био хране. Са новом опремом која ће им омогућити производњу и пакирање више производа по конкурентнијим цијенама, Бећир је почео тражити нова тржишта и био је успјешан.

“Успијели смо потписати први уговор са фирмом из Њемачке. Наша иницијална наруџба је за укупно 12,5 тона пет различитих врста тјестенине. Ове тјестенине ћемо произвести под њиховом робном марком и већ смо добили 50.000 врећица за пакирање производа”, каже Бећир.

Купац из Њемачке је само први корак. Бећир планира повећати производњу Бионатуре за 50 посто, а све би то требало бити за страна тржишта.

“Надам се да ћемо бити успјешни у мотивисању локалних пољопривредника да узгајају спетлу јер сада можемо покрити све фазе прераде житарица. На тај начин би имали потпуно домаћи производ који се продаје и на домаћем и на међународном тржишту, а то је наша визија.”