Сет закона из области правосуђа требао би бити упућен у парламентарну процедуру до краја маја, потврђено је за БХРТ из Министарства правде Босне и Херцеговине.

Законским измјенама, између осталог, предвиђено је оснивање Апелационог суда на државном нивоу. Иако су се стручњаци у вези с овим питањем одавно усагласили, питање је колико су политичари спремни на компромисе.

Програмом реформи, који је договорен крајем прошле године, предвиђено је, између осталог, оснивање Апелационог суда на државном нивоу у овој години.

“Вјерујем да ће се приоритет у реформи правосуђа, односно доношењу нових закона дати Закону о Високом судском и тужилачком вијећу (ВСТВ). Ти закони су свакако повезани, они се морају радити паралелно јер су то питања која имају одређене заједничке тачке и вјерујем, односно, требало би бити завршено до краја маја”, рекао је Незир Пивић, замјеник министра правде БиХ.

Иако најава звучи оптимистично, чињеница је да су у протеклих десет година детаљи, односно поједине одредбе били предмет спорења политике. Осим надлежности суда, једно од кључних питања око којих се тек треба постићи консензус је и гдје ће бити сједиште суда.

“Нисам оптимиста да ће то ићи тако једноставно и лако. Не би се смјела догодити било каква импровизација па да се направе још додатни пропусти у правосудном систему, који је ионако озбиљно нарушен и угрожен и у кога су грађани ове земље с оправданим разлогом изгубили повјерење”, каже Јосип Муселимовић, адвокат.

Да ли је договор могућ, требало би бити познато крајем овог мјесеца, за када је заказан састанак радних група.

Мишљење одређеног дијела правних стручњака је да не постоји нити један правни разлог због којег не би требао бити основан Апелациони суд. Кажу – у позадини свега је политика која на овај начин жели да врши утицај на правосуђе.

Судија Суда Босне и Херцеговине Бранко Перић каже да свако има право да одлуку о његовој кривици преиспита виша судска инстанца. Суд БиХ је структуиран тако да жалбе на његове одлуке рјешава Апелационо одјељење истог суда, а судије овог одјељења не бира Високо судско и тужилачко вијеће, него предсједник Суда Босне и Херцеговине.

“Све пресуде овог суда не гарантују право на правично суђење грађанима БиХ. Нажалост, то нико не примјећује – ни Уставни суд БиХ ни Европски суд за људска права. Тај недостатак у структури домаћег правосуђа када је у питању правосуђе БиХ се мора отклонити, а једнини начин је оснивање Апелационог суда. Ако он може постојати у Брчком, зашто не би мога на нивоу БиХ”, каже Бранко Перић, судија Суда БиХ.

Апелациони суд само је један дио реформе босанскохерцеговачког правосуђа које, према мишљењу јавности, контролише политика и које је одавно изгубило повјерење грађана. Афере у којима су главни актери носиоци правосудних функција, аларм су да се нешто треба промијенити.

Међутим, неизвјесно је да ли за то, као и за многе ствари у нашој земљи постоји политичка воља.