У новом истраживању тим научника је успио да идентификује читав низ јединствених вируса старих 15.000 година из ледене капе Галаја на Тибетанској висоравни и стекне увид у начин њиховог функционисања.

Попут почетка неког хорор филма, древна створења израњају из дубина пермафроста који се топи – од невјероватно очуване изумрле мегафауне, попут вунастог носорога, до 40.000 година старих остатака џиновског вука и бактерија старих преко 750.000 година.

Што је још невјероватније, нису сви мртви. Вијековима стара маховина успјела је да оживи у топлини лабораторије. Такође, живи су били и сићушни округли црви стари 42.000 година.

Овај задивљујући поглед на организме из давне прошлости Земље открива нам историју древних екосистема, укључујући и детаље околине у којој су постојали. Међутим, топљење леда изазива забринутост јер се у њему налазе и вируси који се можда враћају да би нас поново прогањали, преноси портал Сајенс алерт.

“Отапање леда неће довести само до ослобађања тих древних, архивираних микроба и вируса, већ ће их у будућности пустити у наше окружење”, пишу истраживачи у новој студији, којом је руководио микробиолог Ђи Пинг Шонг са државног Универзитета у Охају.

Захваљујући новим метагеномским техникама и новим методама за одржавање стерилних узорака језгра леда, истраживачи покушавају боље да разумију шта ту тачно лежи скривено.

У новом истраживању тим је успио да идентификује читав низ јединствених вируса старих 15.000 година из ледене капе Галаја на Тибетанској висоравни и стекне увид у то како функционишу.

“Ови ледници су настајали постепено, а заједно с прашином и гасовима, много, много вируса се такође таложило у том леду”, наглашава Шонг.

Ови микроби потенцијално представљају све оне који су се у то вријеме налазили у атмосфери, наводе истраживачи у свом раду.

Претходне студије показале су да су овакве микробне заједнице у корелацији с промјенама у концентрацији прашине и јона у атмосфери, а такође могу указивати и на климатске и еколошке услове у то вријеме.

У оквиру ових замрзнутих записа древних времена, на 6,7 километара надморске висине у Кини, истраживачи су открили да 28 од 33 вируса које су идентификовали никада раније нису виђени.

“То су вируси који би успијевали у екстремним окружењима”, наводи микробиолог Метју Саливан.

Упоређујући њихове генетске секвенце са базом података познатих вируса, тим је открио да су најзаступљенији вируси у оба узорка били бактериофаги који могу да заразе Метхyлобацтериум – бактерије важне за метански циклус у леду.

Највише су били повезани с вирусима који су пронађени у сојевима Метхyлобацтериум у стаништима биљака и из тла – у складу с претходним извјештајем да главни извор прашине залеђен на Галији вјероватно потиче из тла.

“Ови смрзнути вируси вјероватно потичу из тла или биљака и олакшавају апсорпсцију хранљивих састојака својим домаћинима”, закључио је тим.

Иако овај новооткривени спектар древних вируса изазива нелагоду усред пандемије, највећа опасност не лежи у њима, већ у ономе што ослобађа лед који се топи – огромне резерве метана и угљеника. Међутим, јасно је и да нам овај лед пружа увид у прошле промјене животне средине, као и еволуцију вируса.

“Знамо врло мало о вирусима и микробима у овим екстремним окружењима и о томе шта се тамо заправо налази”, напомиње геолог Лони Томпсон, који примјећује да још немамо одговоре на многа важна питања.

“Како бактерије и вируси реагују на климатске промјене? Шта се дешава када пређемо из леденог доба у топло вријеме као што смо сада”, каже Томпсон.

Закључак је да још много тога треба да буде истражено.