Босна и Херцеговина је темпирана бомба која откуцава тик уз Хрватску, изјава је предсједника Француске Емануела Макрона која је изазвала бројне реакције. Бх. званичници тврде да Макронова тврдња, у којој нашу земљу доводи у контекст међународног тероризма, нема упориште.

“Ако сте забринути за ову регију, прво питање није Македонија, нити Албанија, него Босна и Херцеговина. Темпирана бомба која откуцава тик поред Хрватске и која се суочава са проблемом џихадиста повратника у БиХ”, рекао је, између осталог, Макрон у интервјуу датом листу “Економист”.

Након ове изјаве услиједила је експресна реакција предсједавајућег Предсједништва БиХ Жељка Комшића. Прво, састанак са француским амбасадором у БиХ. Упознао га је са подацима да Босна и Херцеговина успјешно учествује у борби против тероризма и екстремизма, те да у БиХ нема терористичких напада. Огласио се и Шефик Џаферовић. Члан бх. Предсједништва поручује да од 2016. године није забиљежен ниједан одлазак на ратишта у Сирији.

“Основни проблем Босне и Херцеговине, а што вјерујем зна и предсједник Макрон, је у дјеловању деструктивних снага у БиХ које желе подјелу и које блокирају функционисање БиХ”, каже Џаферовић.

С друге стране, члан Предсједништва БиХ Милорад Додик сматра да су Макронове изјаве поткрепљене упорним радом његових служби.

“Ми не би требали да игноришемо и да се обрачунавамо са ставом Макрона, како то покушавају из Сарајева да ураде. Него да покушамо да ангажујемо наше институције, и у РС, и оне на нивоу БиХ да се смислено боре против тога”, сматра Милорад Додик.

За предсједавајућег Савјета министара БиХ Дениса Звиздића, БиХ никоме није пријетња. Наводи посљедњи извјештај Стејт Департмента и других обавјештајних агенција у којима се каже да је БиХ направила значајан
прогрес у борби против тероризма. Упоришта у Макроновим тврдњама нема, каже и министар безбједности Драган Мектић.

“Неодговорна и чудна изјава Макрона, по питању повратка са сиријског ратишта кад Француска сигурно има десет пута више бораца. Никад нисмо порицали одлазак наших бораца, ни екстремизам у БиХ и јако смо пуно учинили да стабилизујемо ту ситуацију”, наводи Мектић.

Безбједносне службе у БиХ добро раде свој посао, а Макронова изјава не одражава објективну слику стања у БиХ, сматра декан Факултета за криминалистику Неџад Корајлић.

“Не би било добро да се то приписује Босни. Јер многи други су узроци томе, сјетимо се 96. и 97. гдје смо имали групу исламиста, француских држављана који су прешли на ислам, а који су на подручју БиХ радили терористичке акције које смо идентификовали, предали сигурносним службама Француске, а они су онда побјегли”, подсјећа Корајлић.

“Макронова изјава указује, међутим, на неке друге ствари. Да су за Босну и Херцеговину врата ЕУ дефинитивно затворена. И не само за БиХ, већ и за Сјеверну Македонију, Албанију… Мислим и за цијели западни Балкан. И да је у току једно велико геополитичко преусмјеравање, пресложњавање односа”, мишљења је декан Факултета за безбједност у Бањалуци Предраг Ћеранић.

Лавина реакција и међу страним аналитичарима. Макроново виђење Западног Балкана, кажу, засновано је на незнању. Реаговала је и предсједница Одбора Европског парламента за стабилизацију и придруживање Србије Европској унији Тања Фајон.

“ Наравно, то није славан тренутак за ЕУ, ја сам се већ неколико пута жалила због неотварања преговора са Албанијом и Сјеверном Македонијом. Француска је узела цијелу ЕУ ка свог таоца”, каже Фајон.

“Мислим да су ове његове изјаве заправо резултат тренутне француске слабости и њеног незадовољства њеним статусом у глобалним међународним односима”, тврди Елмир Садиковић са Факултета политичких наука у Сарајеву.

Због посљедње изјаве француског предсједника Босна и Херцеговина се нашла у жижи свјетских медија.

Вашигтон Пост и Њујорк Тајмс у фокус стављају и податке о одласку бх. држављана на страна ратишта, те наводе да је БиХ била прва држава у Европи која је увела затворске казне до десет година за грађане који се боре на страним ратиштима или регрутују друге за то.