Активност приватног сектора у 19 земаља еврозоне пала је у марту темпом без преседана, као посљедица пандемије корона вируса, због чега аналитичари оцјењују да је рецесија тек почела.

Према данас објављеној првој процјени композитног индекса ПМИ, који мјери пословну активност, тај индекс је 31,4 поена у односу на 51,6 поена у фебруару, што је највећи пад глобалне активности од прве публикације података у јулу 1998. године, саопштила је финансијска фирма Маркит која спроводи анкету.

Када је индекс ПМИ који одражава повјерење директора за набавку фирми виши од 50 поена, то значи да привредна активност расте, а ако је испод тог прага, значи да пада.

Претходни рекодни пад композитног индекса ПМИ (36,2) забиљежен је за вријеме свјетске кризе, у фебруару 2009. године, подсјећа Маркит.

Снажан пад индекса објашњава се ванредним мјерама које су разне земље усвојиле да би зауставиле ширење корона вируса, што је јако пореметило активност фирми.

Индекс активности услуга у еврозони пао је на 28,4, у односу на 52,6 у фебруару, што је такође историјски рекорд. Индекс прерађивачких фирми пао је на 39,5 у односу на 48,7 у фебруару, на најнижи ниво у посљедњих 131 мјесец.

Није изненађење да су двије главне привреде у еврозони погођене, тако да је у Француској индекс пао са 52 у фебруару на 30,2 у марту, а у Нјемачкој је пао са 50,7 у фебруару на 37,2 у марту.

Анкета указује на степен песимизма без преседана у два разматрана сектора, када је ријеч о прогнозама за активност на дванаест мјесеци.

Пад глобалне активност “далеко” превазилази пад забиљежен на врхунцу свјетске финансијске кризе, саопштио је Крис Вилијамсон, економиста у фирми Маркит.

По њему, то указује на пад БДП-а од око два одсто у првом тромјесечју, а тај велики пад економске активности пријети да се продуби у мјесецима који долазе током вјероватног спровођења све драстичнијих мјера намијењених борби против санитарне кризе.