Пандемија коронавируса у цијелом је свијету готово у потпуности зауставила кружна путовања страних бродова, поготово великих крузера, па је тако било и у Хрватској у чијем је мору у првих седам мјесеци ове године било само 16 таквих путовања или чак 95,6 посто мање него у исто вријеме 2019., показују подаци ДЗС-а.

Тих 16 кружних путовања по хрватском Јадрану ове године у седам мјесеци обавило је седам страних бродова-крузера, чиме је њихов број у хрватским морским лукама у односу на исто вријеме лани био мањи за готово 88 посто.

Занимљивост у подацима ДЗС-а (Државни завод за статистику) је да су од укупних 16 кружних путовања страних бродова од почетка ове године до краја српња већина или 15 остварена у прва три мјесеца ове године, док је једно путовања било и у српњу.

По мјесецима, једино је сијечањ ове године по броју тих путовања, 5, био на разини сијечња 2019., док су вељача и ожујак донијели пад тих путовања по Јадрану од 36,4 односно 83,3 посто, док је једно српањско путовања пад од 99 посто.

На том једном кружном путовању у српњу било је 25 путника и брод је у Хрватској остао шест дана, док је прошле године у српњу тих путовања било укупно 96, са 156 тисућа путника који су посјетили Хрватску.

Укупно је страним бродовима на 16 кружних путовања ове године до краја српња у Хрватску дошло нешто мало мање од 3800 путника, што је 99,3 посто мање њих него 2019., када их је у седам мјесеци на укупно 368 кружна путовања дошло нешто више од 565 тисућа.

За разлику од претходних година, када су крузери у Јадран упловљавали под заставама 20 и више земаља, ове их је године под заставама тек пет земаља – Белгије, Грчке, Италије, Малте и Маршалових Отока, при чему су бродови са заставом Малте задржали своје дугогодишње прво мјесто међу доласцима свих бродова, и то с 12 путовања од укупних 16 у седам мјесеци.

Већина тих путовања или 75 посто остварено је у Дубровачко-неретванској жупанији, док је осталих 25 посто кружних путовања ове године до краја српња (од укупно 16) остварено у Истарској жупанији.