Метју Палмер, замјеник помоћника државног секретара САД за Еуропу и Еуроазију, говорио је за Глас Америке о најновијој политичкој кризи у Босни и Херцеговини.

Глас Америке: Господине Палмер, када смо разговарали прошли пут, прије отприлике шест мјесеци, рекли сте да је важно да се формира влада на државном нивоу, а на томе је инсистирала и међународна заједница. Влада је формирана крајем године и Програм реформи, који је заправо мање-више АНП, је послан. А сада, само неколико мјесеци касније, имамо нову велику кризу, блокаду институција. Како то коментирате?

Метју Палмер: Босна и Херцеговина не може себи приуштити да посрће из једног кризног тренутка у други. Оно што је важно је да лидери у Босни и Херцеговини испуне своје обећање грађанима на свим странама у Босни и Херцеговини, онима који живе у Федерацији, онима који живе у Републици Српској, да се залажу да животе људи у Босни и Херцеговини учине бољим, да држава буде стабилнија, мирнија и просперитетнија. Умјесто тога, чини се да лидери намјеравају да земљу гурају из једне у другу кризу. Мислим да смо то видјели са ставом господина Додика у односу на Високо судско и тужилачко вијеће и Уставни суд, стварајући кризу тамо гдје не треба да је буде.

Глас Америке: Он је јучер рекао да ће криза у Босни и Херцеговини нестати када нестане Босна и Херцеговина. Јесу ли те пријетње по вашем мишљењу стварне?

Метју Палмер: Мислим да постоје пријетње које врло озбиљно схватамо. Свакако, то је пријетња блокадом институција на државном нивоу, пријетња спријечавањем функционалности босанскохерцеговачких институција и онемогућавање овим институцијама да послуже својој сврси и испуне обећање грађанима Босне и Херцеговине да ће њихова влада служити њиховим интересима. То је пријетња коју требамо схватити веома озбиљно. Господин Додик се и раније понашао на начин који је недосљедан и неспојив са Дејтонским споразумом и он је због тога био предмет америчких санкција. Свако ко се придружи анти-дејтонским ставовима ризикује да се покрене такав одговор Сједињених Држава.

Глас Америке: А какав би то одговор могао бити? Он је већ под санкцијама и ради такве ствари, као што сте и рекли, из године у годину. Прошли пут кад смо разговарали, рекли сте да се надате да он неће задржати такву тврдокорну реторику, али он је то учинио. Шта би међународна заједница, Стате Департмент или ви требали учинити, умјесто да се само надате и чекате његов наредни потез или да не постане још радикалнији?

Метју Палмер: Сви морамо бити јасни, међународна заједница колективно мора јасно ставити до знања, да је то неприхватљиво и да неће бити допуштено да то опстане. Тако да бих помислио да сви у Бања Луци, у Републици Српској, који се сврстају уз став који је заузео господин Додик, морају разумјети ризике које то носи и штету коју наносе будућој еуропској перспективи Босне и Херцеговине.

Глас Америке: Међународна заједница је потрошила милионе долара, посебно Сједињене Државе, на реформу јавног сектора у Босни и Херцеговини, посебно правосуђа, како би оно било мање зависно од политике, али јучер је одржан састанак српских представника и међу људима који су били тамо био је предсједник Високог судског и тужилачког вијећа, што је на неки начин политизација тог тијела, које би требало бити неовисно. Је ли сав тај новац узалуд трошен?

Метју Палмер: Не, мислим да је у Босни и Херцеговини сигурно било напретка. А важно је понекад да се повучете и погледате ширу слику. Погледајте државу. Услови у Босни и Херцеговини сада су сигурно много бољи него што су били прије 20, 25 година. Дакле, мислим да смо континуирано забринути због природе правосуђа у Босни и Херцеговини и функционалности судског система.

Глас Америке: И посљедње питање, имамо проблеме у Босни, односе Косово-Србија, проблеме у Црној Гори, а ту су и надолазећи избори. Да ли је све ово само случајност? Да ли је случајност што се сва ова радикална реторика, сви ти проблеми, на неки начин дешавају истовремено? Које је ваше мишљење о томе?

Метју Палмер: Мислим да је одлука Еуропског вијећа о неотварању преговора о приступању с Албанијом и Сјеверном Македонијом за неке довела у питање одрживост еуропске перспективе, еуропског пута и еуропске будућности. Мислим да је веома важно да се та перспектива обнови и ојача како би људи у свим земљама Западног Балкана схватили да постоји алтернатива етничком национализму и да је Еуропа та алтернатива. И да схвате да њихова будућност, мирна, стабилна и просперитетна будућност за њих и њихову дјецу лежи у одабиру тог еуропског пута и прихваћању реформи које су нужне за напредовање на том путу. У том избору и у том напретку, они ће имати партнера у Сједињеним Државама.

Интервју је оригинално објављен на страници Гласа Америке, а можете га прочитати овдје