Друштвене мреже преплављене су вијестима и садржајима у вези са пандемијом коронавируса, за које не постоје научно утемељене и провјерене чињенице. Иако је научна заједница јасна да су вакцине једино ефикасно средство у борби против пандемије, антиваксерских група је све више. Истраживали смо гдје је граница између слободног изражавања мишљења и ширења панике.

Од почетка пандемије амбисе друштвених мрежа преплавиле су дезинформације везане за обољење, али и квазинаучни савјети о лијечењу као и о штетности вакцина. Према процјенама, лажне пласиране вијести о томе по оствареном досегу могу се мјерити с оним који остварују професионални медији. Питали смо грађане вјерују ли у то што ко зна ко пласира.

  • Пропаганде врше. Не знам, не знам. Свако има своје мишљење. Ја знам да у неким земљама и полиција интервенише , неће да се вакцинишу. Ја сам се вакцинисао и опет носим маску.
  • Милиони људи примају те вакцине сада ми паметни да кажемо неваља. Ја када купим Бацтрим жени тамо пише нуспојаве. Може бити, то, то. Тако и од вакцине.
  • Никад у животу се не бих вакцинисао, никад. Гледао сам више пута, оно празну дају, нема ништа унутра. Како мислите? Има на интернету па погледајте, има на интернету.
  • Не бих то сматрала неком релевантном чињеницом, ја сматрам то празновјерјем. Медицина стоји иза тога.
  • Такозвани антиваксери у доколици шире опасне дезинформације, стварајући круг неутемељених чињеница о штетности вакцина, свјесно или несвјесно угрожавајући туђе здравље, па и живот. Имунолози подсјећају да је заправо једини спас, као и много пута до сада, управо у вакцинама, које се, појашњавају, ригорозно контролишу.

“Ја постављам том антивакционалном лобију питање – шта је алтернатива ако нема вакцине. Нека они понуде алтернативу. Нема је. Знате шта је алтернатива, нестанак. Свију. Хоће ли то бити за годину, пет, за десет. На крају крајева не морамо сви умријети од ове болести, умријећемо од глади. Биће уништено господарство, привреда, пољопривреда, здравство, школство, све ће бити уништено”, упозорава имунолог Јасенко Карамехић.

Гдје је граница између слободног изражавања мишљења и ширења панике? Колико ставови изречени на друштвеним мрежама могу бити предмет, евентуално, и кривичне одговорности?

“Ова сфера јавних објављивања позива неће моћи бити процесуирана у тој групи кривичних дјела везаних за заштиту здравља људи, али би тужиоци могли озбиљно поразмислити, без обзира на слободу говора, изражавања, мишљења итд. да ли неке нестручне објаве, а нарочито позиви на масовно поступање могу ући у категорију тзв. опће-опасних радњи”, тврди адвокат Владо Адамовић.

Подсјећамо, у циљу сузбијања антиваксерског покрета. Тужилаштво за високотехнолошки криминал у Београду због изношења лажних тврдњи путем средстава јавног информисања о штетности вакцина против коронавируса, саслушало је четири особе.