Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ је одбио инциијативу за реконструкцију Вијећа министара БиХ путем смјене министра правде Јосипа Грубеше.Усвојени су приједлози Закона о јавним набавкама и Закона о лијековима и медицинским средствима по хитном поступку. Завршена је сједница.

Посланици су такођер усвојили приједлог Сафета Софтића (СДА) којим би Дому народа предложили да измјене оба закона разматра по хитном поступку.

Са 14 гласова за, 17 против, једним суздржаним гласом и уз непостојање опће већине, посланици Предсгтавничког дома ПСБиХ одбили су иницијативу за смјену министра правде Јосипа Грубеше.

Наставак расправе о иницијативи за смјену министра правде БиХ Јосипа Грубеше обиљежила је жестока расправа посланика.

УЖИВО ПРАТИТЕ ПРЕНОС СЈЕДНИЦЕ ОВДЈЕ

Тако је прво, Бранислав Бореновић тражио извињење предсједавајуће Борјане Кришто због тога што је,како је рекао увриједила посланике групе која је покренула иницијативу за смјену, назвавши их “тамо неким посланицима, темо неком групом” . Међутим, Кришто је одговорила да остаје при ономе што је рекла. Потом је и Драган Мектић приговорио тону предсједавајуће која је, како је рекао, “подигла тон”.

Снежана Новаковић Бурсаћ (СНСД) рекла је како с времена на вријеме Представнички дом има чудну већину, која се формира од посланика који нису формирали Вијеће министара и СДА , те да је и захтјев за смјену министра правде БиХ Јосипа Грубеше одсликава такав однос.

“То је неозбиљна комисија за озбиљне ствари. Реформа правосуђа и све што трпимо као један хибрид и неуспјели експеримент који је овдје инсталирала међународна заједница почетком двијехиљадитих могао је резултирати само лошим ефектима који ми као грађани сваки дан живимо”, рекла је Бурсаћева.

Према њеним ријечима, никаква ад хок комисија не може помоћи, већ само озбиљан приступ Министарства правде, који би пратила одговарајућа квалификована парламентарна већина.

Министар правде БиХ Јосип Грубеша је у свом излагању рекао како нису тачни наводи ад хок формиране Привремене истражне комисије за утврђивање стања у правосудним институцијама БиХ да се он није одазвао позиву комисије. Навео је како се из кореспонденције са његовог уредом “лако и недвосмислено” може провјерити да је навео како је спријечен раније преузетим обавезама, те да је очекивао нови термин истражне комисије.

Додао је да је саслушао дискусије, те да не жели да одговара на неоснован покушај његове дискредитације.

“Прозвати ме одговорним за стање у правосуђу је чиста демагогија. Таквом реториком више руше дигнитет овог дома него мој”, рекао је Грубеша, истичући да су изостали вјеродостојни показатељи за покретање иницијативе.

Додао је и како је ријеч о “суманутој медијској хајки”, која је скројена у “сарајевским кафанама”.

Грубеша је указао да у парламентарној Истражној комисији за утврђивање стања у правосуђу нема ниједног Хрвата, те да се нелегитимним преседанима покушава увести пракса да се одлучује без једног конститутивног народа.

На његово излагање реагирао је Дженан Ђонлагић, рекавши како је бахато обраћање министра Грубеше, те његове ријечи да се поријхедлог прави из сарајевсјких кафана”, те спомињање избацивања Хрвата, увредљивео, те тражио 15-минутну паузу, која је дата.

Предсједавајући Привремене истражне комисије за утврђивање стања у правосудним институцијама БиХ Дамир Арнаут навео је да је Комисија усвојила закључак за покретање ове иницијативе, будући да нико од позваних свједока на до сада одржаних 26 сједница ове ад хок комисије, сем Грубеше, није одбио сарадњу.

Посланик ДФ-а и члан Привремене истражне комисије Златан Бегић навео је да представници извршне власти, конкретно Савјета министара, морају добити подршку парламента да би били именовани.

“Гласао сам за ово Вијеће министара укључујући и Грубешу”, рекао је Бегић, оцијенивши да су лоши резултати Министарства правде у Вијећу министара, али и парламента.

Према ријечима посланика Зукана Хелеза /СДП БиХ/, једног од потписника иницијативе за смјену Грубеше, Привремена истражна комисија се од почетка свог рада суочавала са опструкцијама.

“Шта је разлог да се министар не одазове позиву Комисије”, упитао је Хелез, који Грубеши замјера што ниједан од закона из 14 приоритета Европске комисије нису још дошли у парламентарну процедуру, тврдећи да је експонент одређених политика у БиХ.

Посланик ХДЗ БиХ Никола Ловриновић рекао је да посланици ове странке неће подржати иницијативу, постављајући питање легитимности Привремене истражне комисије.

Он је оцијенио да је Грубеша несвједочењем у Комисији бранио независност правосуђа.

Наводећи да ни главни тужилац Тужилашва БиХ Гордана Тадић, ни предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец нису требали да се одазову позиву Комисије за свједочење, Ловриновић је подсјетио да Бијеће министара подноси извјештај о раду Представничком дому и да је то прилика да се расправља о свему.

Адил Османовић из СДА рекао је да ова странка не бјежи од оваквих иницијатива, како би се на аргументован начин разговарало и извршио демократски притисак на Вијеће министара да бржим темпом ради и предлаже законе.

Османовић је оцијенио да Вијеће министара БиХ ради успорено, те рекао да ће СДА, уколико се то не промијени, донијети коначну одлуку у вези са Вијећем министара.

Посланици и о измјени закона о јавним набавкама и лијековима

Посланици Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине прихватили су на данашњој сједници приједлог посланика Наше странке Дамира Арнаута да разматрају информацију Агенције за јавне набавке БиХ и Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ о неопходним увјетима, препрекама и свим расположивим солуцијама за хитну набавку вакцина против коронавируса.

Арнаут је то предложио као нову тачку дневног реда уиме групе посланике у оквиру које је затражено и сазивање хитне сједнице тог дома на којој би директори тих агенција доставили тражене информације у року од три дана.

Током расправе о дневном реду прихваћен је и приједлог посланика Српске демократске странке (СДС) Мирка Шаровића да Дом од Вијећа министара затражи информацију о разлозима због којих је БиХ изгубила статус повлаштене државе у извозу роба у Сједињене Америчке Државе од 1. јануара 2021. године и мјерама које је Министарство вањске трговине и економских односа БиХ подузело да тај статус буде задржан.

Посланици нису гласали о захтјеву посланика СДС-а Драгана Мектића који је тражио прекид сједнице као би била настављена кад буду стечени увјети и на дневном реду буду реформски закони и теме од важности за ЕУ интеграције и кључне проблеме грађана, јер је предсједавајућа Борјана Кришто (ХДЗ) казала да је сједница заказана у складу с пословником и садржи обавезне тачке.

На дневни ред су додати захтјеви посланика Клуба Странке демократске акције (СДА) за разматање Приједлога закона о допуни Закона о јавним набавкама по хитом поступку и Приједлога закона о допуни Закона о лијековима и медицинским средствима по хитом поступку.

Бит ће разматрано и давање сагласности за ратификацију Споразума о реадмисији између Вијећа министара БиХ и Владе Пакистана и Протокола између Министарства сигурности БиХ и Министарства унутрашњих послова Пакистана о проведби тог споразума, као и давање сагласности за ратификацију Уговора о зајму за пројект јавног пријевоза у Сарајеву између БиХ и ЕБРД-а.

Посланици ће гласати и о давању сагласности за ратификацију Уговора о гранту за пројект Водоснабдијевање Градачца између БиХ и ЕБРД-а, давању сагласности за ратификацију Уговора о зајму за кредитну линију 2 Агенције за осигурање депозита БиХ између БиХ и ЕБРД-а, те о давању сагласности за ратификацију Споразума између Вијећа министара БиХ и Владе Велике Британије о међународном друмском пријевозу.

Иницијатива групе посланика за покретање гласања о реконструкцији Савјета министара путем смјене министра правде Јосипа Грубеше, на предложеном је дневном реду данашње сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

Од 18 тачака, колико ће их се наћи на дневном реду, нема ниједног законског приједлога.

Углавном су то посланичке иницијативе, ревизорски извјештаји стари по двије године и ратификације споразума.

И док опозиција и дио позиције оштро критикују Вијеће министара због, како кажу, лошег рада и намјерних блокада, дио позиције сматра да Вијеће министара ради онолико колико може, односно колико му дозвољавају политичке (не)прилике у земљи.

Највише замјерки посланици имају на ситуацију у којој Вијеће министара БиХ ништа не ради како би у парламентарну процедуру упутило законски приједлог који би омогућио бржу набавку вакцина против ковида-19.

Драган Мектић (СДС), посланик у Представничком дому БиХ, каже да Вијеће министара никако не ради и да се сједнице овог дома одржавају само да би се одржале, те да ће он и овај пут демонстративно напустити сједницу.

Адил Османовић, шеф Клуба посланика СДА, рекао је да се потпуно отворено може казати да је на сцени блокада када је у питању Вијеће министара БиХ, а самим тим и блокада рада Парламентарне скупштине БиХ.

“Имамо сједницу која је сазвана тек тако да се испуни онај број одржаних сједница у мјесецу. Мора се озбиљно видјети шта радити да се натјера Вијеће министара да ради, прије свега оно што од нас захтијева Европска комисија”, казао је Османовић.

Сњежана Новаковић Бурсаћ, шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому БиХ, истиче да Вијеће министара ради оно што може у складу са политичком ситуацијом.

“Предсједавајући је рекао да неће предлагати законске приједлоге уколико нема подршку”, казала је Новаковић Бурсаћева.

Упитана да каже да ли је сједница Представничког дома која је заказана за данас уопште потребна, с обзиром на то да на дневном реду нема ниједног законског приједлога, Новаковић Бурсаћева је рекла да јесте јер парламент одржава динамику рада и рјешава тачке које су у складу са Пословником.