На сједници Представничког дома Парламента Федерације Босне и Херцеговине Нацрт закона о заштити узбуњивача, односно пријавитеља корупције у ФБиХ, који је предложила заступница Наше странке Сабина Ћудић, није добио потребну већину гласова. Сједница је завршена.

За разлику од тог текста, одобрен је закључак предложен из Странке демократске акције (СДА) да Федерална влада путем Министарства правде, припреми нацрт закона из те области, који ће бити у складу са европским стандардима и правним системом Босне и Херцеговине.

Ћудић је прије гласања о закону образложила да се он не односи само на пријавитеље корупције већ и на низ других кривичних дјела као што су сексуално узнемиравање или друга озбиљна кршења људских права попут оних забиљежених у Заводу за збрињавање ментално инвалидне дјеце и омладине Пазарић.

Предвиђене су и санкције за лажно пријављивање, односно механизми за заштиту достојанства особа које неко неосновано оптужи за корупцију или злостављање, додала је Ћудић.

Током расправе, заступници који су се успротивили предложеном тексту закона, указали су да је законодавство те врсте потребно Федерацији БиХ, али да текст који је понудила Ћудић не може бити добра основа за израду коначног приједлога будућег закона.

Данашњи дио сједнице Представничког дома окончан је након цјелодневног рада.

Наставак сједнице заказан је за 2. фебруара, такођер у онлине форми, најавио је предсједавајући Дома Мирсад Заимовић.

Одобрен Приједлог закона о стечају

Овим законом се уређују предстечајни и стечајни поступак, правне посљедице отварања и провођења тих поступака те реорганизација стечајног дужника неспособног за плаћање на основу стечајног плана. Како је наведено у образложењу за овај поступак, текст садржи законска рјешења неопходна за отклањање штетних посљедица по пословне субјекте, настале усљед пандемије ЦОВИД-19.

Прописана су потпуно нова законска рјешења којима се уводи предстечајни поступак као потпуно нова фаза судског поступка, с циљем ревитализације пословних субјеката који се сусрећу с одређеним потешкоћама и отклањања тих потешкоћа како би пословни субјект поновно наставио нормални рад.

Хитни поступак за доношење закона је предложен с циљем отклањања штетних посљедица по пословне субјекте у Федерацији БиХ, односно по комплетну привреду, као и ради што бржег а неопходног привредног опоравка Федерације БиХ у увјетима пандемије.

Представнички дом Парламента Федерације БиХ (ПД ПФБиХ) одобрио је већином гласова Приједлог закона о допунама Закона о заштити од насиља у породици у Федерацији БиХ.

Влада Федерације БиХ, као предлагач, навела је да допунама садашњег закона из те области треба озаконити нови институт “особе од повјерења” с циљем заштите жртава насиља.

“Увођењем тог института омогућило би се доношење конкретних мјера којима би се ојачао положај жртве насиља у породици осигуравањем да су њена права и интереси досљедно и адекватно представљени и узети у обзир у свим фазама и кроз све институционалне и ванинституционалне механизме заштите”, каже се у образложењу.

Учвршћивање положаја жртве насиља подразумијева предвиђање конкретних и ефикасних мјера заштите којима ће се осигурати да су њихова права и интереси прописно представљени у оквиру судских поступака, навела је Федерална влада.

Како се даље наводи у образложењу, основни разлог за допуну Закона је унапређење нормативног оквира којим је уређен поступак заштите жртве породичног насиља.

Уз предложени закон, на приједлог парламентарне Комисије за заштиту људских права и слобода, изгласан је и закључак да Федерално министарство правде за наредну сједницу Дома припреми измјене и допуне Кривичног закона Федерације БиХ о заштити жена и дјеце од насиља, у складу с одговарајућим конвенцијама.

На приједлог заступнице Кенеле Зуко изгласан је и закључак да треба израдити нови закон у Федерацији БиХ, који би обухватио цијели систем заштите жртава од насиља.

Пандемија уназадила привреду

У посљедња два мјесеца доста је повољнија епидемиолошка ситуација у Федерацији БиХ што је резултат подузетих мјера, али нови тзв. британски сој вируса шири се знатно брже од досадашњег. Регистриран је у земљама окружења па је велика и опасност за БиХ.

То је изјавила епидемиологиња Миа Блажевић током данашње сједнице Представничког дома Парламента ФБиХ, на којој се разматра Информација Федералне владе о посљедицама пандемије у ФБиХ.

Истраживања показују да особе које су пребољеле заразу коронавирусом немају заштиту од новог соја, казала је Блажевић, а након тога је Сњежана Боднарук из Федералног министарства здравства подсјетила да је у прошлој години, из буџета ФБиХ исплаћено 14 милиона КМ за набавку вакцина кроз ЦОВАX механизам те да је и у овогодишњем буџету осигуран новац за сузбијање заразних болести.

Боднарук је казала и да државно Министарство цивилних послова БиХ координира активности везане и за ЦОВАX механизам и механизам ЕУ, а тренутно је Пфизер приступио ЦОВАX механизму, па се и ФБиХ придружила активностима за набавку одређених количина вакцина.

На недавном састанку одговорних субјеката договорен је ходограм активности те су осигурани и тзв. Хладни ланци, што се односи на увјете од минус 75 до минус 85 степени Целзијусових за складиштење и транспорт вакцина.

Прошлог четвртка, подсјетила је Боднарук, одржан је састанак предсједавајућег Вијећа министара БиХ, ентитетских премијера, представника Агенције за медицинска средства и других учесника, када је закључено да се упути понуда за набавку и Пфизерових, као и вакцина кинеског и руског произвођача, те да се искажу потребе.

О посљедицама пандемије на туристичко-угоститељски сектор говорила је Ферида Цикотић из Федералног министарства околиша и туризма која је подсјетила да је у претходним годинама, туризам биљежио велики раст, па је, примјерице, претпрошле године, око 1.200.000 туриста посјетило Федерацију БиХ, а од тога, 80 посто страних.

Прошле године, када је пандемија оставила велики траг на тај сектор, забиљежено је око 300.000 долазака, казала је Цикотић.

Пандемија је утицала и на стање запослености у туристичком сектору, па је највећи пад запослених забиљежен прошлог априла, касније је уочен благи позитивни помак, али је број запослених и данас у опадању у односу на претпрошлу годину.

Нијаз Брковић из Федералног министарства водопривреде, пољопривреде и шумарства навео је податке о издвајању око пет милиона КМ с федералног нивоа за финансирање прољетне сјетве, као и око 1,3 милиона КМ за јесењу сјетву. У априлу је у кредитној линији с Развојном банком, инвестирано нешто више од пет милиона КМ за пољопривреду.

Министрица финансија ФБиХ Јелка Милићевић говорила је о посљедицама пандемије на убирање јавних прихода и резултатима мјера које су подузете у складу са Законом о ублажавању негативних посљедица.

Забиљежена је за седам посто мања наплата прихода, посебно индиректних, што је посљедица смањења потрошње, посебно у априлу и мају прошле године, казала је министрица између осталог. Касније је дошло до благог раста наплате, мада су и тренутно трендови слабији упореде ли се с претпрошлом годином.

Највише смањења наплате било је од пореза на добит, што је посљедица смањења привредне активности, а то се испољило већ крајем марта, када је велики број дјелатности био принуђен обуставити рад.

Сједница Представничког дома Федералног парламента је у току.