Још се не зна хоће ли ове године ученици из Босне и Херцеговине учествовати у Писа програму.Међународна процјена знања и вјештина, која је требало да буде одржана ове, због пандемије је помјерена за идућу годину.

О учешћу ученика из Босне и Херцеговине на наредној сједници требало би да расправља Предсједништво Босне и Херцеговине.Подаци првог тестирања из 2018. године били су поражавајући.

Босна и Херцеговина је први пут учествовала у Писа програму 2018. године када је тестирано готово 6.500 ученика из 213 школа из државе. Тестови из језика, математике и природних наука требали су провјерити у којој мјери бх. ученици могу примијенити своје знање у реалном животу. Резултат је био испод просјека. Босна и Херцеговина је освојила 62 мјесто међу 79 држава у којима је извршено тестирање, а показало се да је сваки други ученик функционално неписмен. Ово је требао бити сигнал домаћим властима да коначно проведу реформу образовног система који ће побљшати квалитет образовања, али, бх. политичкој олигархији очито не требају генерације које слободно мисле.

СМИЉАНА ВОВНА, социологиња, професорица у Гимназији „Меша Селимовић“, Тузла

„Значи не требамо их научити како да мисле него шта да мисле.То је суштина. Јер, што више имамо масу којом можемо да манипулишемо, која не размишља својом главом, која гледа опште друштвене интересе, а не само свој интерес, онда је тим владајућим олигархијама лакше да владају и да опстану на власти.“

Корјениту реформу образовања, иако су је најављивале као приоритетне политичке задатке у својим кампањама, избјегавале су урадити све послијератне гарнитуре које су освајале власт у Босни и Херецеговни на свим нивоима. А за будућност бх. друштва водиле су се циљевима опстанка на власти. Један дио академске заједнице сматра да ће политика морати мијењати овај однос према образовању.

МИДХАТ ЧАУШЕВИЋ, социолог, Филозофски факултет у Тузли

„Овај процес неминовно мора доживјети реформу, зашто, зато што ЕУ, НАТО стандарди, односно наше учлањење према НАТО-у, захтијева једну другу парадигму разумијевања друштвене стварности, а образовање је покретач тога.“

Неминовност реформе образовања нужност је и са економског аспекта, јер државу Босну и Херцеговину прескупо кошта школовање генерација чије дипломе нису вредноване на тржишту рада.

АДМИР ЧАВАЛИЋ, Економски факултет у Тузли

„Сва истраживања, ММФ-а, Свјетске банке, показују да су наши рандици нископродуктивни, дакле, у Босни и Херцеговини. Наравно, када иду вани та продуктивност расте сходно бољем систему. Али наш систем образовања није прилагодјен спрам стандарда 21-ог стољећа, једноставно студент, ученик, није у фокусу образовних политика већ је то дакле или политичка игра или запошљавање и слично, дакле неке друге ствари.“

Предсједништво БиХ би сљедеће седмице требало донијети одлуку да ли ће наредне године у Босни и Херцеговини бити проведено друго Писа тестирање ученика. И ако ово тестирање буде проведено, извјесно је, слажу се многи у академској заједници, да ће резултати бити и гори него прије три године због, између осталог, и онлине система похађања наставе у вријеме
пандемије.