Удружење “Срце за дјецу обољелу од рака” указало је, поводом Међународног дана дјеце обољеле и лијечене од рака, који се обиљежава данас, на важност подршке цјелокупне друштвене заједнице обољелој дјеци кроз цијели процес лијечења, али и након њега.

Удружење Срце за дјецу обољелу од рака ове године обиљежава 15. фебруар – Међународни дан дјеце обољеле и лијечене од рака заједно са Цхилдхоод Цанцер Интернатионал кроз трогодишњу кампању “Дрво живота”.

“Фокус овогодишњег 15. фебруара, ставили смо на важност подршке цјелокупне друштвене заједнице обољелој дјеци кроз цијели процес лијечења и након њега, од нивоа породице па до државног врха. Управо зато смо изабрали да наш слоган буде ‘Ја сам твоја подршка’. Циљ је, прије свега, да подигнемо свијест о педијатријском раку, али и да укажемо на проблеме и потребе дјеце обољеле од рака и њихових породица. Да укажемо како подршка мора бити свеобухватна, требају се ујединити сви нивои друштва и треба бити континуирана. Дјеци обољелој од рака је врло важна подршка институција, влада, локалних заједница, школа и генерално система како би ток лијечења био максимално олакшан”, наведено је у саопштењу.

Удружење Срце за дјецу од својих почетака придаје велику важност психосоцијалној подршци, јер је она врло важан сегмент лијечења и ван пандемије коронавируса, те су развили програм психосоцијалне подршке и помоћи који је препознатљив у региону.

“Кроз одличну сарадњу са хематоонколошким одјељењима, наши психолози су присутни тамо од тренутка успостављања дијагнозе, али њихова подршка траје и након завршетка лијечења. У европским земљама психосоцијална подршка је стандард што код нас, нажалост, није случај, али смо ми ту како бисмо помогли у том дијелу и врло нам је важно да то наш систем препозна. Важно је да препознамо важност таквог пројекта и да добијемо подршку за њега, како финансијску тако и моралну. Лијечење дјетета од рака заиста захтјева континуирану психосоцијалну подршку”, додали су из Удружења.

Оно што је потреба, а што је исто тако важно јесте да дјеца ни у једном тренутку не остану без потребних лијекова који су кључни за њихово изљечење.

“Знамо како је пандемија утјецала на све слојеве наше државе и да ће се резати буџети. Као родитељи изражавамо своју забринутост, јер буџет за набавку цитостатика и лијекова за дјецу обољелу од рака не смије трпјети негативне промјене. Апелујемо на надлежне да бринемо и даље о дјеци обољелој од рака као што смо и до сада те да њихове потребе за лијековима и лијечењем не смију бити угрожене нити у једном тренутку”, апеловали су.

Рак је водећи узрок смрти дјеце и адолесцената широм свијета и годишње отприлике код 400.000 дјеце у доби од нула до 19 година се дијагностицира неко од малигних обољења. У бх. ентитету Федерација БиХ годишње је око 55-60 новообољеле дјеце од малигних обољења. У високоразвијеним земљама излијечи се више од 80 одсто дјеце с раком, али у многим земљама са ниским и средњим дохотком (ЛМИЦ) излијечи се само око 20 посто. У ФБиХ тај проценат се креће од 60 до 80 одсто.

Најчешћа малигна обољења код дјеце су леукемије, карциноми мозга, лимфоми и солидни тумори, попут неуробластома и Bилмсовог тумора. Дјечији рак се нажалост углавном не може спријечити или превенирати. Побољшање исхода и процента лијечења малигних обољења код дјеце захтијева рану и тачну дијагнозу праћену ефикасним лијечењем.

“Процес лијечења дјеце обољеле од малигних обољења захтјева тимски приступ у лијечењу. Када се заврши болничко лијечење потребно је дуготрајно праћење дјетета са посебним праћењем касних посљедица лијечења. Подршка је кључ који отвара врата бољег свијета. Свијета већих могућности, веће стопе преживљавања и лакшег проласка кроз процес лијечења”, закључили су.