КОВИД-19 на различите начине утиче на живот сваког појединца у свијету па тако и у нашој земљи. Осим великих посљедица на здравствени и економски систем пандемија је оставила значајне посљедице и на психу многих људи. Број самоубистава који је у БиХ од појаве корнавируса у порасту доводи се у директну везу пандемијом које је штетна не само за физичко него и за ментално здравље.

Према мишљењу психолога пандемија и те како утиче на све већи број суицида. Углавном се, додају, ради о особама које су одраније имале одређене психичке сметње, а чије је ментално здравље додатно нарушено свакодневним бомбардовањем информацијама о броју обољелих, смртним случајевима и тешкоћама кроз које пролазе пацијенти. Нарочито они на респираторима.

АЛЕКСАНДАР МИЛИЋ, психолог

„Лјуди се једноставно налазе у безнађу, а уједно и осјећају потребу помоћи других која је неизоставна, другим ријечима која није довољна гдје су људи немоћни. У том случају посежу за најтежим облицима суицида“.

Због страха за себе и најближе, недостатка контроле и неизвјесности све више грађана у Кантону Сарајево тражи помоћ психолога. Нарочито у задњих мјесец дана од како се нагло погоршала епидемиолошка ситуација. На располагању грађанима је 16 психолога у осам центара за ментално здравље на подручју сарајевског кантона као и цалл центар за пружање психолошке помоћи. А помоћ траже грађани свих узраста. Највише адолесценти и они средње животне доби.

ИРМА ЏАМБО, психолог у Центру за ментално здравље ЈУ “Дом здравља” Кантона Сарајево

„Све је то додатно закомпликовало свакодневни живот и утицало на квалитет нашег живота. Поред тога дешава се и једна друга ствар. Велики број становништва остаје без посла и та социо-економска ситуација утјече на квалитет нашег живота и додатно погоршава већ раније нарушено ментално здравље“.

Ковид 19 утиче на ментално здравље и особа које нису и које су биле заражене вирусом корона. Слично је и када је ријеч о осталим физичким обољењима. За добар дио оних који прележе корону тек почињу проблеми као што су хронични умор, тешко дисање, бол у плућима, повишен шећер,ослабљен вид и слух, неуролошки пороблеми, разни облици дерматитиса и слично. Према истраживању рађеном у Великој Британији сваки трећи преживјели цовид пацијент има неуролошки или психички поремећај.

„У истраживању које су провели британски научници било је укључено више од 230.000 пацијента. Најчешће дијагнозе су биле: анксиозни поремећаји – 17 %, поремећаји расположења – 14 %, поремећаји злоупотребе супстанци попут дрога и алкохола – 7 %, те несаница која се јавља код 5 % болесника који су прележали коронавирус“.

прим.др НИНА ХРАБАЧ, специјалиста инфектолог Опћа болница Абдулах Накаш Сарајево

“Повремено се јављају и тромбофлебитиси. Секвеле остају на плућима у облику фиброзе плућа. Пошто је Цовид 19 инфекција и крвних судова секвеле се појављују на многобројним органима тако да је потребно у периоду од три до шест мјесеци да се испрате ови пацијенти“.

Иако је још увијек рано доносити закључке оно што је сигурно јесте да пост-ковид синдром постаје озбиљна медицинска дијагноза, јер након што се одлежи Ковид, код једног броја људи настају бројни проблеми за које је тренутно немогуће рећи до када ће трајати и да ли ће се нека особа икада у потпуности опоравити.