Број посјетитеља који је у 2020. забиљежило стотину иначе најпосјећенијих музеја свијета пао је, према резултатима истраживања Арт Њузпејпера, за 77 посто, с 230 милијуна у 2019. на 54 милијуна, објавио је Музејски документацијски центар (МДЦ).

Сличан пад биљежи се и у хрватским музејима који су остали без готово четири милијуна посјетитеља и имали пад од 72 посто – с 5,2 милијуна из 2019. на 1,4 милијуна тијеком прошле године.

Како подсјећају из МДЦ-а, све је почело у Вухану – највећи музеј у томе граду Хубеи музеј затворен је већ 23. сијечња, а његов равнатељ Фанг Квин уселио је у музеј са својим јастуком и опремом за кухање те још седамдесет дјелатника који су мјесецима кампирали у музеју-карантени бринући о збиркама.

Тједан дана касније, МДЦ је на својој фејсбук страници објавио да је вирус “напао” кинеске музеје, а исти тједан био је затворен и “Затворени град” у Пекингу. У Еуропи су се прво затвориле Италија и Шпањолска, до средине ожујка СЗО је прогласио пандемију.

Просјечно су најпосјећенији еуропски музеји које је анкетирао Арт Њузпејпер тијеком 2020. били затворени 112 радних дана за разлику од хрватских који су, осим потресом начетих загребачких, просјечно били затворени 34 дана.

Најпосјећенији еуропски музеји који су 2019. имали 83 милијуна посјетитеља у 2020. успјели су остварили само 24 милијуна посјета, напомиње се у тексту.

Према анкети коју је МДЦ провео концем прошлог љета најпосјећенији хрватски музеји у љетним, туристички најјачим мјесецима српњу и коловозу забиљежили су просјечни пад од 79 посто.

Париз је прошлог љета, према подацима Свјетске туристичке организације, имао тек пет посто уобичајеног броја туриста, а три најпосјећенија паришка музеја Лувр, Центре Помпидоу и Мус=Е9е д’Орсаy забиљежили су пад посјећености од 73 посто – са 16,5 милијуна 2019. на 4,5 милијуна посјетитеља 2020.

Захваљујући блокбастер изложби Леонарда Лувр је на свјетској разини остао шампионом те године, с 2,7 милијуна посјетитеља, иако је забиљежио пад посјетитеља од 72 посто и финанцијски губитак од 90 милијуна еура.
Како би се прилагодио новој ситуацији Лувр је готово цијели фундус објавио у новоме мрежном каталогу, чиме је његова грађа први пут окупљена на једноме мјесту, а њиме се намјерава ријешити питање подријетла и власништва дијела грађе која је доспјела у музеј након Другога свјетског рата.

И највећи шпањолски и талијански музеји пуно су изгубили због пада туристичког промета и локдаунна – Прадо 76 посто, а Музеј краљице Софије 72 посто или 6 милијуна посјетитеља, а још су горе бројке традиционално најпосјећенијих талијанских музеја – Ватикански су остали без 81 посто, фирентински Уфизи и Галерија Академије без 72 и 81 посто посјетитеља.

Од британских музеја најтеже су погођени они најпосјећенији који су, како је рекао равнатељ Викторија & Алберт музеја постали жртве својег успјеха јер, као и у осталим метрополама, страни туристи чине готово три четвртине посјетитеља.

Британски музеј био је затворен чак 208 дана, а број посјетитеља му је пао 80 посто. Просјечни пад од 77 посто који биљеже британски музеји одразио се и на њихове приходе – групација Тате музеја пала је с 94 милијуна фунти властитог прихода на 38 милијуна док је В&А пао са 64 на 24 милијуна фунти.

Музеји у САД-у били прошле године затворени од 75 до 293 дана, а милијунски губитци пењу се до 150 милијуна долара без којих је остао њујоршки Метрополитан. У Бразилу 19 највећих музеја је било просјечно 203 дана затворено за посјетитеље.

“Према превиђањима равнатеља музеја требат ће двије до три године да се достигне нека врста нормалног дјеловања, а они највећи попут В&А-а мисле да би се у предковид висине могли винути тек за пет година”, истакнула је ауторица текста Маја Коцијан, равнатељица МДЦ-а.

“Вријеме натјецања у успјешности привлачења рекордног броја посјетитеља замијенит ће године у којима ће се више говорити о капацитету музеја да се носе с изазовима, а у случају оних који нису прикључени на прорачун – бит ће то гола борба за опстанак”, закључила је.