Нимало оптимистична процјена долази из Свјетске банке – да ће Босну и Херцеговину у овој години захватити највећа рецесија у посљедњих 25 година. Предвиђа се и пад друштвеног бруто производа од 3,2 одсто, и бројне негативне посљедице проузроковане пандемијом коронавируса, које ће додатно осиромашити нашу земљу.

“Шта мислите хоће ли бити горе? – Хоће, 100 посто и то неколико пута горе.“
„Економски је утицало, наравно. Мислим да ће пандемија потрајати и расти број заражених.“
„Јако пуно, финансијски такође. Да ли ће бити боље или горе, ја се у боље не надам јако дуго.“

Свјетска банка процјењује да ће број сиромашних у Босни и Херцеговини са садашњих 16 одсто, у 2020. години порасти за 14,6 одсто. Тачније 85.000 грађана ће постати сиромашно. Економски аналитичар Фарук Хаџић сматра да се каснило са донесеним мјерама помоћи.

ФАРУК ХАЏИЋ, економски аналитичар

„Ту је направљена у старту једна грешка јер ми смо се фокусирали на стабилност буџета умјесто да смо ишли да помогнемо привреди и одржимо привредну стабилност.“

У Фондацији за социјално укључивање у Босни и Херцеговини упозоравају да све више људи остаје без посла, да на црно ради око 150.000 радника и да се може очекивати још веће сиромаштво у земљи.

РАНКА НИНКОВИЋ-ПАПИЋ, равнатељица Фондације за социјално укључивање у БиХ

“Ако се вратимо на стање прије пандемије гдје смо заиста говорили према УН статистикама да сваки шести становник живи од три до пет марака мјесечно, односно 90 до 150 мјесечно и да је то било око 600-700 хиљада, сада неке независне процјене из невладиног сектора кажу да је негдје око 800.000 људи сиромашно у Босни и Херцеговини.“

Социолог Есад Бајтал је мишљења да су грађани БиХ апатични, па им додатно сиромаштво дође као нормална посљедица пандемије. С друге стране, истиче он, имате 110 мултимилионера у овако малој земљи који су тешки 10 милијарди долара.

ЕСАД БАЈТАЛ, социолог

“Чим је кренула корона одмах сте имали неке пољске болнице, неке афере Малина. За нас је практично сасвим неважно шта Свјетска банка каже како ће се ствари објективно кретати, јер ће све то користити само њима да се још више обогате, да нас још више поткрадају.”

Само једна од негативних посљедица је све дужи ред у јавној кухињи у Бањалуци. Од почетка пандемије број корисника је утростручен.

МИРОСЛАВ СУБАШИЋ, предсједник „Мозаика пријатељства“ у Бањој Луци

„Ми на том неком дневном нивоу смо некад давали од 100 до 150 оброка, сад дајемо 550, током викенда, пошто имамо и доставу, преко 1.000.“

Власти у Босни и Херцеговини спас од финансијског удара виде у новом аранжману са ММФ-ом. Рупе у буџету тиме ће бити краткотрајно закрпљене, али без дугорочне стратегије економског развоја тешко да се може зауставити вртоглави раст сиромаштва у нашој земљи.