Филмом “Кордиљери снова” чилеанског редитеља Патриција Гузмaна, вечерас почиње Право Људски Филм Фестивал (ПЉФФ).

Овогодишњи, 15. ПЛЈФФ одржава се онлајн и доноси 51 филм у два програма: главна селекција, те Зумирај права фестивал за младе, са десет филмова намијењених управо младој публици. Онлајн ће се одржати и двије фестивалске дискусије, те разговори с редитељима и редитељицама, који ће бити емитирани уживо путем наших друштвених мрежа, наводе из ПЛЈФФ.

“Кордиљери снова” Патриција Гузмáна је најбољи документарни филм Канског фестивала, а заокружује својеврсну ‘трилогију’ у којој тај филмски аутор истражује друштвене, хисторијске и политичке трауме своје домовине.

“Гузмáново дјело добро је познато нашој публици. Филм ‘Дугме од бисера’ приказан је 2017. године, а дискусија о несталим особама након пројекције ‘Носталгије за свјетлошћу’ на 6. издању фестивала спада међу најснажније и најемотивније успомене ПЛЈФФ”, наводе организатори.

Окосница “Кордиљера снова” су сјећања на државни удар из 1973. године чије се наслијеђе манифестира у хисторијској трауми, али и, још кобније, у остацима Пиночеовог режима и бруталном неолиберализму који је бетонирао социјалне разлике.

“Визуелни мотив који повезује те трауматичне успомене су величанствене Анде, које истовремено Чиле штите и изолирају од остатка свијета. Гузмáн, пак, у том филму не остаје у њиховом подножју него гледа даље, високо изнад планинског хоризонта не задржавајући се на сјећањима, нити на дијагнозама актуелног стања, него настојећи у разговорима са умјетницима и умјетницама своје земље имагинирати неке нове могућности отпора”, истичу организатори фестивала.

Филм који ће 20. децембра затворити овогодишње издање Фестивала је “Сахрана државе” Сергеја Лознице, још једног филмског аутора чије су филмови раније приказивани на ПЛЈФФ.

Украјински редитељ у најновијем се филму такођер враћа у прошлост, на догађај који је дефинирао епоху и истовремено је окончао – смрт Стаљина.

“Видим тај филм као визуелну студију култа личности и покушај деконструкције ритуала, који је чинио темељ крвавог режима. Незамисливо је да се и данас (66 година након Стаљинове смрти) хиљаде људи и даље окупљају сваког 5. марта да би положили цвијеће на његов гроб и оплакивали његову смрт. Вјерујем да је моја дужност, као редитеља, да употријебим моћ документарне слике и утјечем на ум мојих савременика, док тражим истину” записао је Лозница у поводу тог филма.

“Сахрана државе” почива на досад невиђеним архивским снимцима те представља „велики опроштај“ са диктатором, којем су присуствовале десетине хиљада људи, као врхунац култа личности. Истовремено, филм култ личности деконструира као илузију наметнуту кроз терор, испитујући природу режима чија нас заоставштина прогони и данас.

Комплетан програм ће бити доступан на веб платформи pravoljudski.org, а можете му приступити кликом на Онлајн пројекције, на врху странице.