Данас ће у Пољској у бившем нацистичком логору Аушвицу бити обиљежен Дан сјећања на холокауст, тачно 75 година након што су га ослободиле совјетске снаге.

Присутнима ће обратити преживјели логораши како би послали поруку онима који данас одлучују у свијету.

“Они се надају да ће цијели свијет комеморирати жртве заједно с њима, да ће челници који одлучују о нашој судбини данас и у будућности пажљиво послушати упозорења које произлазе из њихове трагичне судбине”, рекао је директор Државног музеја Аушвиц-Биркенау Пјотр М. А. Цивински.

“Сврха ове годишњице је пробудити савјест, преузети одговорност укоријењену у сјећању”, додао је.

Преживјели су данас старци и све их је мање. Приближно 1.500 некадашњих затвореника учествовало је на обиљежавању 60. годишњице ослобођења Аушвица а 2005. година, а прије пет година, на 70. годишњици, било их је тристотињак.

Ове године на комеморацији у Освиециму у јужној Пољској очекује их се двјестотињак. На Вратима смрти, платформи за истовар из вагона на жељезничком улазу у Биркенауу, одат ће почаст онима који нацистичку бруталности нису преживјели.

Концентрацијски логор Аушвиц-Биркенау у којем су нацисти током Другога свјетског рата убили више од милион и сто хиљада људи, од којих највећи број Јевреја, симбол је геноцида, холокауста и зла.

Јевреји, ратни заробљеници, Пољаци, Роми и припадници других мањина умирали су гасним коморама, од глади, болести и присилног рада.

Генерална скупштина УН-а усвојила је 2005. године резолуцију којом се 27. јануар обиљежава као Међународни дан сјећања на жртве холокауста јер су тога дана 1945. савезничке снаге ослободиле преосталих 7.500 затвореника.

Овогодишњој комеморацији присуствоват ће службене делегације из 50 земаља, међу којима двадесетак челника држава или влада, те представници међународних организација.

Њима ће се обратити пољски предсједник Андрзеј Дуда, почасни покровитељ догађаја који је одустао од одласка на недавни Свјетски форум о холокаусту у Јерусалему, увријеђен јер није било предвиђено да буде међу говорницима.

Аушвиц-Биркенау био је највећи од њемачких концентрацијских логора и у којем је највише људи убијено. Једини је очуван какав је био кад су га Нијемци напустили пред долазећом Црвеном армијом.

Био је дио велике и немилосрдне мреже концентрацијских логора успостављених у склопу Хитлеровог “коначног рјешења” истребљења десет милиона европских Јевреја. Аусцхwитз је основан 1940. у окупираној Пољској.

Првобитно намијењен као затвор за Пољаке који су се противили нацистичком режиму, постао је највећа фабрика смрти у Европи. Процјењује се да у логор укупно депортирано 1,3 милиона људи

Приближно 900.000 Јевреја убијено је у гасним коморама одмах по доласку у логор, а њихова тијела спаљена су у крематорију. Остали су умирали од живота у нељудским увјетима, изолирани од вањскога свијета бодљикавом жицом. Користило их се и за прислини рад и медицинске експерименте.

Неколико дана прије ослобођења Нијемци су присилили готово 60.000 исцрпљених логораша да крену на запад како би их пребацили у друге концентрацијске логоре. Процјењује се да је током тог ‘марша смрти’ умрло или је убијено између 9.000 и 15.000 људи, преноси Ал Џазира.