Православни хришћани, који вријеме рачунају према јулијанском календару, данас обиљежавају Велики петак, дан распећа Исуса Христа. Ово је најтужнији дан у години за све хришћанске вјернике. Овим чином Господ је пристао на жртву распећа на крст и тиме примио све гријехове човјечанства на себе.

Као што је Христос прорекао на Тајној вечери, прије петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савјести, објесио се.

На Велики петак црква се сјећа догађаја који су непосредно претходили распећу.

Почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспјелог покушаја да га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: “Разапни га!”. Затим ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима ријечима: “Оче, опрости им јер не знају шта раде”.

Митрополит Дабробосански Хризостом данас ће у Старој цркви у Сарајеву служити Царске часове у 09.00 сати, а у Саборној цркви Вечерње богослужење са изношењем плаштанице и статије у 17.00 сати.

На Велики петак се не служи литургија. Строго се пости. Обичај је да се фарбају васкршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв.

Од Великог четвртка до Васкрса не звоне црквена звона јер су она у православној цркви знак радости. Умјесто тога, вријеме богослужења и оглашења умрлих најављује се дрвеним клепеталима.

Вечерњим богослужењима на Велики петак обиљежава се вријеме смрти и скидања са крста тијела Господњег. Тада се на посебно украшен сто, испред олтара који представља Христов гроб, износи плаштаница.

Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепетала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.

Плаштаница се потом полаже испред олтара, а вјерници у тишини долазе на цјеливање све до суботе увече, уочи Васкрса који се слави од поноћи. Тада се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.

Овај дан хришћанске жалости је и посљедњи и најзначајнији у недјељи Страдања за сав хришћански свијет. Његова смрт је увод у радост Васкрсења које православна црква ове године обиљежава у недјељу, 2.маја. У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ Царски часови са читањем дијелова Јеванђеља о догађајима у дане Страдања.