Према УН конвенцији о правима особа с инвалидитетом, ратификованој 2010. године, дјеца с инвалидитетом, између осталог, имају право на приступ висококвалитетном образовању без дискриминације.

Право на образовање је људско право, а људска права припадају свима. Особе с инвалидитетом, према УН конвенцији имају право на цјеловито образовање и одговарајућу потпору за учење. Иако је на папиру све јасно, у пракси је потпуно другачије.

“Особе с инвалидитетом су и прије пандемије биле негдје у крају и кад је у питању инклузивно образовање оно је одшкринуло врата, али не постоји”, казала је предсједник Удружења “Ружичњак- Лос Росалес Мостар” Јасна Ребац.

Она наводи како се Босна и Херцеговина још прије 10 година обвезала да ће испоштовати проведбу инклузивног образовања.

“Инклузивно образовање нема алтернативу, то је обвеза коју је држава прихватила. Нажалост у свему каскамо, тако и у томе, а посљедице трпе они који сад живе”, истакла је Ребац

На раније одржаном састанку представника образовних установа изнесени су подаци према којима инклузија у ХНЖ-у не постоји. Будућност дјеце и младих с инвалидитетом зависи од одговорности и способности власти. Исте оне коју су организатори скупа позвали, а ни један представник се није одазвао.