Заступници Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине разматрају Приједлог закона о спречавању сукоба интереса у институцијама власти Босне и Херцеговине, који су предложили посланици: Саша Магазиновић (СДПБиХ), Дамир Арнаут (Наша странка) и Јасмин Емрић (А-СДА).

Расправа о Приједлогу закона о сукобу интереса

Мира Пекић (ПДП) је рекла како Клуб посланика СДС и ПДП неће подржати амандмане на Приједлог овог закона, јер је у прошлом закону, дефиниција сукоба интереса била је добра и тачно се говорило шта је сукоб интереса за носиоце јавних функција у институцијама БиХ.

Овим амандманима дефинише се да носиоци јавних функција могу да буду функционери у ентитетима, као и да буду овлаштене особе у удружењима и фондацијама који се финансирају из ентитета и кантона, рекла је.

Пекић је истакла да у претходном закону тога није било, јер је било јасно дефинисано шта могу и шта не могу носиоци јавних функција.

Пекић је истакла да у претходном закону тога није било, јер је било јасно дефинисано шта могу и шта не могу носиоци јавних функција.

Предлагач Дамир Арнаут казао је да је због грађана БиХ важно да се зна да се не ради о приједлогу Закона опозиције, него је то Закон иза којег стоји, како је рекао, осам странака. Ријеч је, како је рекао , о европском закону.

Арнаут је оспорио већину амандмана СНСД-а и ХДЗ-а БиХ упућених на предложени текст закона, истичући да је ово обавеза БиХ према ЕУ, а не никакво додворавање европским институцијама.

Сњежана Новаковић Бурсаћ приговорила је Арнауту да услов СНСД-а није пуко усвајање предложеног закона, него приближавање легислативе БиХ европском законодавству које је спроводиво у пракси.

За Новаковић-Бурсаћ, кључни недостатак предложеног текста је то што није испраћена расподјела надлежности између различитих нивоа власти у БиХ, те нагласила да провјеру података, као и истраге, треба да врше полицијске агенције у БиХ, а не Комисија за спречавање сукоба интереса, како је предложено.

Замјеница предсједавајућег Представничког дома Борјана Кришто сматра да Арнаут није у праву када говори о раду Комисије за спречавање сукоба интереса, поготово у случају /предсједника ХДЗ-а/ Драгана Човића, додајући да су све одлуке ове комисије биле донесене једногласно, без обзира о коме се ради или о каквим санкцијама је ријеч.

Јасмин Емрић /А-СДА/, бивши предсједавајући поменуте комисије, сматра да парламент посебно треба размотрити амандмане који се односе на независни рад, сједиште и финансирање Комисије и њене координације са надлежном агенцијом на нивоу БиХ.

Шеф клуба посланика ХДЗ-а Никола Ловриновић инсистирао је да закон о спречавању сукоба интереса треба донијети консензусом, а не да тај акт буде неки нови, наметнути кривични закон.

Након расправе, дата је једносатна пауза.

Уставноправна комисија Представничког дома је, у другој комисијској фази, са 22 усвојена амандмана, подржала приједлог овог закона. У пленарној фази амандмане су доставили посланици Алма Чоло, Дамир Арнаут, Јасмин Емрић и Саша Магазиновић.

Предложени закон, између осталог, предвиђа оснивање комисије за одлучивање о сукобу интереса чији чланови не би били посланици и делегати из ПСБиХ, као што је то сада случај.

Дефинирано је да комисија буде стално и независно тијело које је успоставила ПСБиХ, са сједиштем у Агенцији за превенцију корупције и координацију борбе против корупције, а које обавља послове из своје надлежности одређених овим законом.

Такођер је предвиђено да за члана комисије не може бити именована особа која је носилац јавне функције.

Предвиђено је да Комисију чине предсједник и четири члана. Кандидат за члана комисије, између осталог, мора испуњавати услов да није члан политичке странке, као и то да пет година прије кандидирања за предсједника или члана комисије није обављао функцију посланика, делегата, одборника или вијећника, градоначелника, начелника опћине, члана владе или савјетника на било којем нивоу власти у БиХ.

Усвојен дневни ред

Након паузе, која је дата због неслагања заступника, није усвојен приједлог Мирка Шаровића /СДС/ да се разматра информација Централне изборне комисије /ЦИК/ БиХ о покушајима предизборне крађе уочи локалних избора у БиХ, наводећи да је око 100.000 грађана оштећено у процесу гласања путем поште, што није усвојено.

Нјегов колега из исте странке Драган Мектић, током расправе о дневном реду, упутио је генералну примједбу на предложне тачке за ову, као и досадашње сједнице Представничког дома, тврдећи да се не расправља о кључним реформским законима због чега је рад тог дома неефикасан.

Предсједавајући Представничког дома Небојша Радмановић /СНСД/ к одбацио је све Мектићеве наводе, али је шеф ица Клуба заступника СНСД-а Сњежана Новаковић Бурсаћ рекла је да Мектић , који је био пет година министар у Вијећу министара и једну годину посланик ништа корисно није урадио.

Заступник ДФ-а Дженан Ђонлагић затражио је да се провјери информација зашто секретаријат Представничког дома није дао сагласност ЦИК-у БиХ за одржавање традиционалне конференције за новинаре на дан избора у великој сали парламента БиХ, што није усвојено.

Од свих приједлога, прихваћен је онај предсједавајућег Клуба посланика СДА Адила Османовића да се у дневни ред уврсти Извјештај о утврђивању листе успјешних кандидата за именовање седам чланова Уреда за разматрање жалби у Сарајеву.

У току је расправа о дневном реду.

Заступничка питања

Предраг Кожул (ХДЗ БиХ) поставио је питање министрици вањских послова БиХ Бисери Турковић , која, како каже, традиционално не присуствује сједницама, о допису који је амбасадор БиХ у Норвешкој Недим Макаревић упутио везано за изборе у Мостару:

“Недим Макаревић, је инструирао бираче како и накоји начин треба гласати.Хтио сам замолити министрицу да објасни све околности у вези тог прогласа”, рекао је Кожул и нагласио како ће тражити писани одговор.

Ненад Нешић (ДНС) упитао је када ће Вијеће миниустра БиХ донијети Закон о реституцији, који ће регулисати имовину Православне цркве.

Заступница Сања Вулић упитиала је да ли је упис медицинских средстава у надлежности државне агенције.

Да ли сектор за здравство Министарства цивилних послова размишља о смјени актуелног директора Агенције за лијекове и медицинска средства – казала је Вулић.

Заступница Лјубица Миљановић поставила је питање такођер Тегелтији.

Због чега је успорен процес идентификације посмртних остатака лица српске националности. Тренутно се тражи више од 1.000 цивила – истакла је Миљановић.

Дамир Арнаут је упитао зашто се прекршајно кажњавају држављани БиХ са двојним држављанством, који са личном картом прелазе границу БиХ.

Министар сигурности БиХ Селмо Цикотић је рекао да је ВИјеће минустра донијело одлуку и да Гранична полиција БиХ примјенује законске прописе, који су сада на снази. Међутим, Арнаут јетражио објашњење по којем конкретно закону се кажњавају грађани БиХ, јер је Закон виши од одлуке.

Почела сједница

Уставноправна комисија Представничког дома је, у другој комисијској фази, са 22 усвојена амандмана, подржала приједлог.Приједлог закона о спречавању сукоба интереса у институцијама власти Босне и Херцеговине, који су предложили посланици: Саша Магазиновић (СДПБиХ), Дамир Арнаут (Наша странка) и Јасмин Емрић (А-СДА).

Предвиђено је и разматрање Приједлога закона о измјенама и допуни Закона о судским таксама у поступку пред Судом БиХ, чији је предлагач Вијеће министара БиХ, а којим се стварају увјети за успостављање ефикасног механизма наплате судских такси.

Требало би да буде разматран и Приједлог закона о јавним набавкама Босне и Херцеговине, чији су предлагачи посланици из Клуба Демократске фронте, с мишљењем Уставноправне комисије.

Уставноправна комисија није утврдила усаглашеност приједлога овог закона с Уставом и правним системом БиХ, те је Дому доставила негативно мишљење.

На дневном реду би требало да се нађе и Приједлог закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ, чији је предлагач посланик Саша Магазиновић, а којим се предвиђа укидање могућности да изабрани званичници обнашају више функција у исто вријеме.

Магазиновић је навео да је приједлог упутио у процедуру због чињенице да имамо низ примјера дуплих функција, нпр. особа који су и заступници и министри што је неприхватљиво из више разлога.

Нагласио је да је физички немогуће радити посао министра и посао заступника истовремено, те да гомилање моћи у једној особи није демократски принцип коме би требали тежити.

С друге стране, навео је да нико тим особама не оспорава да имају подршку грађана и да су освојили мандат у парламентима. Због тога овај приједлог измјена Изборног закона предвиђа могућност да се мандат стави у мировање. То би значило да министар на било којем нивоу власти који је освојио мандат у законодавном тијелу може тај мандат ставити у мировање. У том случају функцију заступника обнаша први наредни кандидат с листе, све док министру траје мандат у извршној власти.

Представнички дом би, између осталог, требао разматрати и неколико посланичких иницијатива.