Седам година истраживања било је потребно новинару и писцу, дописнику Франкфуртер Алгемајне Зајтунга с југоистока Европе Михаелу Мартенсу да укоричи биографију о једином босанскохерцеговачком нобеловцу за књижевност Иви Андрићу. То дјело пуним називом “Иво Андрић у пожару свјетова – један европски живот” представио је аутор вечерас у сарајевском Босанском културном центру у оквиру овогодишњег сајма “Књиге у нишама – КУН”.

Разговор с аутором водио је пјесник, преводилац, новинар и уредник Драгослaв Дедовић који је на почетку казао да је и иако је знао за Мартенсово седмогодишње трагање за Андрићем није очекивао тако комплексно штиво.

Оно доноси мноштво нових детаља, а Дедовић наглашава да обилује изворима, структура дјела је комплексна и нуди много тога у односу на сва друга дјела која су о том свјетски признатом писцу 20 стољећа написана.

Занимљиво је и то, каже Дедовић, што без обзира на то шта неко мислио о Андрићу, Мартенс наводи читаоца да окрене нову страницу у потрази за неким новим детаљем.

Након читања неколико стотина страница, што је продужена форма дугогодишњег истраживања Андрићевог живота, нећете бити ближи рјешењу питања о Андрићу за све људе, али ћете свакако знати шта Мартенс мисли о њему – додао је Дедовић.

Сам аутор вечерас је испричао окупљенима на представљању књиге да је биографију писао на начин како би Андрић сам о себи писао књигу, напомињући да га изузетно цијени као писца те да сигурно не би готово деценију живота посветио истраживању о њему да је он само био дипломата у Берлину.

“Да, цијеним га као писца, али као човјек он је изузетно комплексна личност”, казао је Мартенс, оцјењујући да је Андрића потребно посматрати уз познавање прилика и времена у којем је живио и стварао.

Прича о Андрићу заправо је прича о 20. стољећу. Преживио је два свјетска рата, видио је како се империје рађају и пропадају. Познавао је Гаврила Принципа, а касније је служио као дипломат у Хитлеровој Нјемачкој и уз све то иза себе је оставио литературу.

На 496 страница Мартенс описује Андрићев живот од дјетињства у родној Босни, преко дипломатског ангажмана све до живота у Београду.

Дио књиге говори и о сусрету с Јосипом Брозом Титом, те Мартенс описује тај сусрет у којем се видјело да они не гаје међусобне симпатије. Сусрет је организиран поводом Андрићевог 70. рођендана, али с Титом већину времена није причао о литератури.

Михаел Мартенс о Андрићу је истраживао у Босни и Херцеговини, у Београду, на јадранској обали, прикупио је много материјала, добио је приступ и неким списима који су били класифицирани као војна тајна те је у дјелу реконструирао околности у којима је Андрић живио и писао.