Редовни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине (АНУБиХ), професор емеритус Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву и некадашњи градоначелник Града Сарајева академик Јурај Мартиновић преминуо је у уторак у Сарајеву.

Јурај Мартиновић је рођен 1936. у Сарајеву. Дипломирао је хисторију југославенских књижевности и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Сарајеву. На љубљанском Филозофском факултету 1969. је магистрирао с темом Утицаји српскохрватске народне књижевности на словенску епику између 1848. и 1858.год., а 1975. обранио докторску дисертацију Поезија Драготина Кетеа.

Радио је као редовни професор словенске и хрватске књижевности на Одсјеку за књижевности народа БиХ Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву.

Главно подручје научног и стручног дјеловања му је била новија словенска књижевност с тежиштем на периоду од романтизма до модерне, као и компаративно изучавање јужнославенских књижевности. Аутор је пет књига из области књижевне хисторије и једне збирке поезије. Објавио је 150 научних и стручних радова.

Обављао је дужности декана Филозофског факултета, директора Института за језик и књижевност у Сарајеву, а 1989. и 1990. предсједника Скупштине града, односно градоначелника Сарајева.

Добитник је Повеље Отона Жупанчича Друштва словенских писаца, Двадесетседмојулске награде БиХ, Шестоаприлске награде Града Сарајева и Златне повеље мира и хуманизма Интернационалне лиге хуманиста.

Објавио је сљедеће књиге: Апсурд и хармонија, једно виђење Прешерновог пјесничког дјела (Сарајево 1973); Поезија Драготина Кеттеја (Лјубљана 1976); Драготин Кете (Лјубљана 1978); Сонетни вијенац Францета Прешерна – портрет књижевног дјела (Београд 1983); У косој пројекцији – огледи и расправе из словеначке књижевности (Сарајево 1986); Посуновраћено вријеме (Збирка пјесама, Лјубљана 1994). Био је дописни члан Словенске академије знаности ин уметности.

За дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине (Одјељење за књижевност и лингвистику, касније Одјељење хуманистичких наука) изабран је 1995. године, а за редовног 2005. године.

Сахрана академика Јураја Мартиновића бит ће обављена у петак, 6. аугуста у 14.00 сати на гробљу Лав.

Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине је упутила дубоко и искрено саучешће породици, родбини и пријатељима академика Јураја Мартиновића.