Српски глумац Властимир Власта Велисављевић преминуо је у 94. години од вируса корона.

Он је недавно хоспитализован због симптома вируса корона, али је након неколико дана које је провео у индукативној коми, преминуо, пренијели су београдски медији.

Велисављевић је прошлог љета напунио 94 године, поставши тако најстарији активни српски глумац.

Власта Велисављевић био је југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Рођен је 28. јула 1926. године у Београду у београдској радничкој породици, а у младости је преживио њемачку окупацију, бомбардовање Београда у Другом свјетском рату, концлогор и радни логор у нацистичкој Њемачкој, али и заточеништво на Голом отоку у вријеме комунистичке Југославије.

Глуму је заволио као дјечак, а припада првој генерацији студената новоосноване Академије за позориште.

На почетку каријере сусрео се с бројним препрекама, па је један дио живота провео у Мостару и Тузли. Познавао је Бранислава Нушића, Џемала Биједића, Скендера Куленовића.

Глумио је у скоро свим београдским позориштима, а у више од 70 година дугој каријери остварио је више од 350 улога у представама, филмовима и серијама, зато га многи сматрају српском глумачком легендом.

Добитник је бројних награда и признања, међу којима Најбоља епизодна мушка улога на 37. филмским сусретима у Нишу за улогу баба Нате у комедији “Мала ноћна музика”, Нушићева награда за животно дјело, Златни ћуран за животно дјело, Годишња награда Југословенског драмског позоришта, а 2018. године је постао доживотни почасни члан тог позоришта.

Власта је припадник прве генерације студената глуме у Београду, сарађивао је са бројним позоришним, телевизијским и филмским редитељима, а његове реплике препричавају се међу свим генерацијама.

Млађи су га запамтили по улози бабе Нате у филму “Мала ноћна музика”, а љубитељи позоришта по томе што је више од 1.600 пута са колегама на сцени ЈДП-а играо представу “Буба у уху”.

У досадашњој каријери Власта је играо у 45 дугометражних филмова, 61 телевизијском филму и 56 серија, а у првој половини деведесетих година глумио је у скоро свим важнијим филмовима и серијама.

На филмском платну први пут се појавио 14. јула 1959. године у ратној драми “Ноћи и јутра” у режији Пјера Мајхровског, по сценарију Меше Селимовића.

Млађим генерацијама постао је препознатљив као Томислав Павловић или ујка Тома у серији “Отворена врата” или деда у филмовима и серијама “Метла без дршке”, “Посјета младе даме”, “Агенција за СИС” и “Сељаци”, у хумористичкој серији “Црни Груја два” глумио је старца Фочу од стотину лета, а у “Ивковој слави” владику.

Женио се три пута. Властина велика страст била је риболов, а у шали је говорио да му је неостварена жеља да постане џез пјевач.