Хрватски књижевник, повјесничар умјетности и публицист академик Тонко Мароевић умро је изненада у уторак послијеподне у свом дому у Старом Граду на отоку Хвару, потврђено је из ХАЗУ.

Мароевић је рођен у Сплиту 1941., а подријетлом је из Старога Града на Хвару. Дипломирао је компаративну књижевност и повијест умјетности те докторирао темом Ликовна умјетност у хрватској књижевности од модерне до данас.

Био је знанствени савјетник на Институту за повијест умјетности и професор катедре повијести умјетности Филозофског факултета у Загребу. Редовити је члан ХАЗУ-а и потпредсједник Матице хрватске.

Био је пјесник, есејист, преводитељ, понајвише с с талијанскога језика те истраживач сувремене хрватске умјетности. Добитник је награда Поета оливеатус на манифестацији Цроатиа редивива: Ча, Кај, Што – баштински дани (1997.), “Тин Ујевић”, за збирку пјесама “Траг рога не без врага” (1988.) те Плакета “Добројутро, море”, с пјесничких сусрета у Подстрани (2011.). Јавио се збиркама пјесама у прози Примјери (1965.) и Слијепо око (1969.) у оквиру генерацијске “разлоговске” поетике.

Као књижевни критичар суставно прати сувремено хрватско пјесништво, а бави се и старијом хрватском књижевношћу те талијанистичком проблематиком; есеје, критике и приказе скупио је у више књига (Дике тер хваљења, 1986; Зрцало адријанско: обиљежја хрватско-талијанског језичног дијалога, 1989; Клик!: тренутачни снимци хрватског пјесништва, 1998; Похвала покуди, 1998; Дружба да ми је: домаћи књижевни портрети, 2008; Складиште мјеште склада, 2010).

Саставио је антологије хрватског пјесништва 1971.–95. Ускличници (1996.) и 1996.–2019. Свјетлаци (2019.) те антологије каталонскога пјесништва Бикова кожа (1987.) и Ријечи за један лапидариј (2018.).

Истраживао је сувремену хрватску ликовну умјетност. Објављивао ликовне критике и расправе у стручним часописима и новинама. Аутор је и више монографија о хрватским умјетницима.