Новчане назнаке из дијаспоре биљеже пад ове године. И то од 250 милијуна марака. Централна банка БиХ такав тренд сматра нормалним и реалним, док је за економске аналитичаре забрињавајући.

Пандемија коронавируса, глобална господарска криза, страх од отказа – разлози су зашто је од почетка године до липња из дијаспоре стигло око 250 милијуна марака мање у односу на прошлу годину.

“Ја не мислим да је то драстично, то је негдје око 10 посто укупних дознака. Ниво пензија које добијају наши грађани су идентични као што је то било и раније. Очекиван је овај пад, није толико драматичан, он је, више бих га назвао реалан, будући да они који упућују дознаке вјеројатно имају неке потешкоће”, истиче гувернер Централне банке БиХ Сенад Софтић.

Немогућност преласка границе тијеком рестриктивних мјера блокирала је трошење девиза.

“Ја често волим рећи да је дијаспора једна огромна, ако не и највећа компаративна предност коју БиХ има. Тако да овај пад је забрињавајући”, каже професор на Економском факултету у Сарајеву Мухарем Карамујић.

Тренутачно дијаспора мање троши, али више штеди у родној земљи, наводе аналитичари, те се сличан тренд јављао тијеком велике глобалне рецесије из 2008. године.

“Прави ефекти ове кризе у контексту наше дијаспоре ће бити тек наредне 2021. године. Усљед глобалне рецесије, губитка радних мјеста, стагнације реалних надница, не у БиХ већ вани у Њемачкој, Шведској, другим развијеним економијама, дошло је до смањивања економског потенцијала наше дијаспоре”, наглашава економски аналитичар Адмир Чавалић.

Босна и Херцеговина, у контексту овисности од дијаспоре, је међу првих пет земаља свијета. Смањен доток новца из иноземства дугорочно изазива пад животног стандарда те креира потенцијал за социјалне немире босанскохерцеговачког становништва, наводе аналитичари.