Седмог новембра 1946. године воз натоварен угљем кренуо је из Бановића према Брчком и Београду, означавајући успјешан крај прве омладинске радне акције у постратној Југославији.

Херојским подвигом тадашње генерације младих људи, за шест мјесеци је изграђена пруга у дужини од 92 километра.

Током више од четири деценије у бившој држави, кроз омладинске радне акције изграђенe су хиљаде инфраструктурних објеката.

На изградњи пруге Брчко – Бановићи од априла до новембра 1946. године радило је више од 62.000 младих из бивше Југославије и више од 1.000 бригадира из иностранства.

Од тадашњег заноса, који је градио порушену државу, данас је остало мало. Један од ријетких живих бригадира са пруге Брчко – Бановићи, 91-годишњи Стјепан Балекић, старачке дане проводи у Дому пензионера у Тузли.

„Чуо си за ону ријеч „посљедњи Мохиканац“, то сам ја, ваљда више нема никога.“, казао је Стјепан.

Окружен фотографијама чланова своје породице, и наравно неизбјежним портретима друга Тита, овај старац живи у успоменама на тешко дјетињство у Славонији, сјећа се глади и тренутака када је са оцем одведен у логор Сајмиште код Београда.

Ту су му фашисти стријељали оца. Након ослобођења земље, на први позив се пријавио и отишао у Бановиће на радну акцију које се сјећа по пјесми бригадира и огромном ентузијазму.