Интерресорна радна група за измјену изборног законодавства БиХ ће на сједници заказаној за данас наставити разматрати приједлоге за измјене Изборног закона БиХ.

Током протеклог дводневног засједања, 12. и 13. јула, разматрана су поглавља која се односе на бирачки списак, овјеру и кандидирање за изборе, провођење избора, те заштиту изборног права и правила понашања у изборној кампањи.

Предсједавајућа Интерресорне радне групе Алма Чоло након те сједнице је изјавила новинарима да раде по препорукама ОДИХР-а, ОСЦЕ-а, Транспаренси Интернешнала, а и оно што је уграђено у приједлог Централне изборне комисије БиХ на дневном је реду.

”Идемо редом по поглављима. Пуно ствари смо издискутовали и у вези с одређеним стварима имамо консензус, а на крају ћемо гласати о свакој измјени и допуни Изборног закона”, навела је Чоло.

Напоменула је да ће о крупним политичким питањима требати постићи додатни консензус.

ХДЗ доставио свој приједлог Изборног закона

Хрватска демократска заједница (ХДЗ) послала је преко својих чланова у Интерресорној радној групи за измјене Изборног закона свој приједлог измјена овог важног законског акта.

Измјене се односе на избор чланова Предсједништва БиХ те Дома народа БиХ, а ХДЗ уводи нова тзв. ад хок изборна подручја.

“За потребе избора чланова Предсједништва БиХ који се непосредно бирају с територија Федерације Босне и Херцеговине формирају се три ад хок изборна подручја: А, Б и Ц. У изборно подручје А се убрајају све основне изборне јединице у којима према подацима са посљедњег пописа становништва живи више од 2/3 бошњачког народа. У изборно подручје Б се убрајају све основне изборне јединице у којима према подацима са посљедњег пописа становништва живи више од 2/3 хрватског народа. Све остале основне изборне јединице се убрајају у изборно подручје Ц”, наводи се.

За бошњачког члана Предсједништва БиХ, по овом приједлог изабран би био кандидат који је освојио највећи број гласова међу бошњачким кандидатима уз увјет да је у подручју које се састоји од ад хок изборних подручја А и Ц освојио већи број гласова него у подручју које се састоји од ад хоц изборних подручја Б и Ц.

“Уколико кандидат који је освојио највећи број гласова не задовољава наведени увјет, узима се идући кандидат са листе бошњачких кандидата по броју гласова и тако до краја листе док се не пронађе кандидат који задовољава увјет. Уколико нити један бошњачки кандидат не задовољава наведени увјет изабран је кандидат који је освојио највећи број гласова”, наводи се.

Исто је и за хрватског члана Предсједништва БиХ изабран је кандидат који је освојио највећи број гласова међу хрватским кандидатима уз увјет да је у подручју које се састоји од ад хок изборних подручја Б и Ц освојио већи број гласова него у подручју које се састоји од ад хоц изборних подручја А и Ц. Уколико кандидат који је освојио највећи број гласова не задовољава наведени увјет, узима се идући кандидат са листе хрватских кандидата по броју гласова и тако до краја листе док се не пронађе кандидат који задовољава увјет. Уколико нити један хрватски кандидат не задовољава наведени увјет изабран је кандидат који је освојио највећи број гласова.

У дијелу приједлога који третира избор Дома народа ФБиХ, што је једно од кључних питања, број изасланика из реда сваког конститутивног народа и осталих по жупанијама/кантонима узимајући у обзир посљедњи попис становништва распоређује се на сљедећи начин:

а) 17 изасланика из реда бошњачког народа се бира из законодавних тијела жупанија/кантона на начин да Тузланска бира четири изасланика, Сарајевска четири изасланика, Зеничко-добојска три изасланика, Унско-санска три изасланика, Херцеговачко-неретванска једног изасланика, Средњобосанска једног изасланика и Босанско-подрињска једног изасланика.

б) 17 изасланика из реда хрватског народа се бира из законодавних тијела жупанија/кантона на начин да Херцеговачко-неретванска бира пет изасланика, Средњобосанска четири изасланика, Западнохерцеговачка три изасланика, Кантон 10 два изасланика, Зеничко-добојска једног изасланика, Посавска једног изасланика и Тузланска једног изасланика.

ц) 17 изасланика из реда српског народа се бира из законодавних тијела жупанија/кантона на начин да Сарајевска бира четири изасланика, Херцег-босанска три изасланика, Унско-санска три изасланика, Тузланска два изасланика, Херцеговачко-неретванска два изасланика, Зеничко-добојска два изасланика и Средњобосанска једног изасланика.

д) 7 изасланика из реда осталих се бира из законодавних тијела жупанија/кантона на начин да Сарајевска бира три изасланика, Тузланска два изасланика, Зеничко-добојска једног изасланика и Унско-санска једног изасланика.“.