Повећање цијена основних намирница у Босни и Херцеговини је посебан удар на стандард грађана, посебно током пандемије, када су мање плате и све је више незапослених. Увођењем контроле цијена, Федерална влада покушава да помогне грађанима, али је питање колико таква мјера користи.

Полако, тихо и скоро непримјетно, али упорно, цијене основних животних намирница свакодневно се повећавају.

АНКЕТА

“Јест да поскупљује све. Осјетимо то на џепу и у новчанику.”
“Примјетило се то, али су основне животне намирнице које мораш купит па некако и не гледаш на цијену.”
“Тај хљеб, односно крух како ми кажемо, били су рекли да ће бити једна марка, а сад је двије. Значи сто посто је поскупило.”

Индекс потрошачких цијена у Федерацији Босне и Херцеговине у групи Храна у вељачи ове године у односу на прошлу износи 101,2 , што значи да су цијене повећане за 1,2 посто.

Највећи раст имало је уље од 20,6 посто. У вељачи ове године литар уља коштао је 2,48, а исти мјесец прошле године 2,06 КМ. Поскупио је и шећер за 5,2 посто. Килограм је сада 1,24, а прошле године био је 1,18. Пшенично брашно је поскупјело за 2,2 посто, а скупља је и рижа.

У вријеме пандемије, када многи стрепе или остају без посла, и када су смањене плаће, промјену у цијенама грађани знатно више осјећају, иако феномен такозваних “пузајућих” поскупљења траје већ годинама.

МАРИН БАГО, Удружење за унапређење квалитета живљења „Футура“

“На почетку пандемије можемо истакнути да су ствари углавном биле под контролом и трговци су се солидаризирали с грађанима. Међутим, сад је то кренуло по старим навикама.”

Старе навике довеле су до значајног повећања цијена, што је био повод да Влада Федерације Босне и Херцеговине пропише мјере контроле цијена утврђивањем максималне марже. Одлука се односи на основне
животне намирнице – брашно, уље, пекарске, месне и млијечне производе, као и хигијенске потрепштине, безглутенску храну и храну за дјецу, те садни материјал.

“Мјера се односи на производе у надлежности ФБиХ, кантона, градова и опћина прописане одредбама Закона о контроли цијена, као и на остале животне намирнице и друге производе које продају сви судионици у ланцу опрскрбе, односно господарска друштва и друга правна и физичка лица која производе и обављају трговину на велико и трговину на мало. Правне и физичке особе обвезне су примјењивати марже тако да у велепродаји не прелазе максималну висину од шест посто и у малопродаји од осам посто на набавну цијену. За нафтне деривате максимална маржа у велепродаји је 0,06 КМ/литру, а у малопродаји 0,25 КМ/литру.”

Контролу ове одлуке проводит ће федерална, жупанијска, градска и опћинска инспекција, а казне ће бити од тисућу до 10 тисућа марака. Важно је, кажу из Владе, да трговац осигура позитивно пословање, али тиме не стекне екстра профит и богаћење.

МАРИН БАГО, Удружење за унапређење квалитета живљења „Футура“

“Покушало се и прије са сличним мјерама и оне су биле врло брзо поништене јер нису никакав ефект дале на терену.”

Умировљеници с малим мировинама надају се повећању мировина сукладно повећању цијена. С друге стране више од 400 тисућа људи је незапослено. Просјечна плаћа запослених не покрива ни 50 посто потрошачке кошаре.

Већина грађана не може си приуштити ни најосновније. Уз нереалну финанцијску расподјелу, повећање цијена и незапосленост, постаје јасно зашто су наши грађани све чешће на путу ка еуропским земљама.