Небојша Ђурић, виши асистент на Унивезитету у Бањалуци, ријешио је математички задатак стар 40 година, и постао свјетски познат. Овај примјер није једини, наиме, бројни бх. студенти који су школовање наставили ван граница наше земље, показали су се веома успјешним.

Због Небојше Ђурића и његовог великог успјеха, Универзитет у Бањалуци ових дана у фокусу је међународне научне јавности, а рад младих академаца препознат је и на свјетском нивоу. Тим поводом за “БХТ1 уживо” говорио је министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво у Влади Републике Српске Срђан Рајчевић, са којим је разговарала наша новинарка Мирела Савић.

На почетку, Рајчевић се осврнуо на значај одржавања сарадње са свршеним студентима домаћих универзитета, и на мишљења оних који сматрају да наши универзитети не његују Алумни културу и не користе њене бенефите.

“Могу се дјеличмично сложити с констатацијом да нисмо довољно радили на успостављању Алумни мреже, бивших студената наших високошколских установа, овдје у Републици Српској, међутим, не могу да се сложим да она баш у потпуности не постоји. Она има своје и формалне и неформалне облике”, сматра Рајчевић.

Он је подсјетио на то да је прије двије године, уочи пандемије, одржано неколико форума дијаспоре на којима је договорено да ће се, у оквиру тих иницијатива и кругова, посебно радити на успостављању контаката између студената у оним земљама гдје живе наши људи и студената у Републици Српској, као и бивших студената домаћих високошколских установа.

“Могу да кажем да ја лично одржавам сарадњу са доста тих студената који сада живе по Њемачкој, по западној Европи, по Аустрији, Великој Британији, па чак и Сједињеним Америчким Државама, Русији, широм свијета. Наравно да ми не можемо да парирамо неким развијеним државама које дужи низ година, па и чак деценијама, улажу знатно више средстава од нас и у подручје високог образовања и у подручје науке и истраживања, али сигурно је да оно што имамо – у најбољој мјери користимо”, сматра Рајчевић.

Коментаришући примједбе да је на нашим универзитетима теоријско градиво обимно, али да практичног знања нема довољно, он је рекао да се то полако мијења.

“Ја ћу се сложити са вашом констатацијом да, можда, некада нисмо имали оно што ја волим да називам спој науке, са једне стране, и привреде са друге стране, односно тих практичних активности примјене знања које наши студенти добијају током студија, али могу да кажем да се то мијења. Да ли сам задовољан динамиком? Нисам, али сигурно да ћемо радити на што бржој динамици, прије свега, у примјени наших нових законских рјешења која су ступила на снагу током 2020. године. То су Закон о високом образовању и Закон о квалитету у високом образовању и, у том смислу, ми смо ту јасно рекли, међу тим одредбама постоји и неколико врло битних одредби које се баве управо тиме”, нагласио је Рајчевић.

Министар је казао како надлежни желе да студенти имају што више праксе током свог студирања и да им, на одређени начин, наши послодавци преносе своје знање већ у том периоду, како би били спремни да, када добију своје дипломе и изађу на тржиште, то знање конкретно примијене у пракси.

“Ја ћу вас подсјетити да смо у оквиру ових законских рјешења предвидјели и неке новитете који до сада нису били у области високог образовања примијењени код нас”, додао је он, наводећи као примјер представнике послодаваца у управним одборима јавних високошколских установа, Универзитета у Бањој Луци и Универзитета у Источном Сарајеву, те представнике послодаваца у Савјету за високо образовање.

“Подсјетићу вас да је Савјет за високо образовање кључни орган који усмјерава систем високог образовања у Републици Српској, доноси мрежу високошколских установа, документ који одређује у ком смјеру ће се кретати систем високог образовања у Републици Српској. По први пут сада имамо и глас привреде, односно послодаваца у том врло значајном дијелу”, нагласио је Рајчевић.

Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво у Влади Републике Српске говорио је за БХРТ, између осталог, и о пројекту е-Беба, научнотехнолошком парку и другим активностима и плановима Министарства на чијем је челу.