Бројне реакције након синоћњег говора Милорада Додика и Драгана Човића пред Вијећем сигурности УН-а.

Тијеком обраћања на онлајн конференцији, лидери СНСД-а и ХДЗ-а највише критика упутили су на рачун високог представника и уреда ОХР-а.

Колико овај потез на међународној сцени може донијети промјене у Босни и Херцеговини и утјецати на односе у нашој земљи?

Предсједатељ Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик и даље инзистира на гашењу Уреда високог представника у БиХ. Драган Човић сматра како и даље нема објективног извјешћа о правима сва три народа те да Хрвати не уживају пуну конститутивност уз покушај додатног одузимања права након избора 2022. године.

МИЛОРАД ДОДИК, предсједатељ Предсједништва БиХ

Република Српска хоће да нестане високи представник, 50 посто Федерације хоће да оде високи представник, на заједничком нивоу двије трећине политичких представника хоће да нестане високи представник. Износи неистине и говори само чињенице на бази тапшања рамена по Сарајеву, вјерујем због значајних апанажа које добија због тога

ДРАГАН ЧОВИЋ, предсједник ХДЗ-а БиХ

Нема правог разумјевања проблема, а онда нема ни адекватног приступа за демократско сазријевање и самоодрживу перпективу. Даyтонски споразум се тако нарушава бројним изазовима.

ВАЛЕНТИН ИНЗКО, високи представник у БиХ

Након 25 година, свједоци смо да је све теже укинути Даyтонски мировни споразум, а све институције настале тада су очувале мир. Њихово укидање би узроковало негативне политике.

Реакције политичких дужносника Босне и Херцеговине које су услиједиле нису на трагу успоставе дијалога.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ, предсједник СДА

Ми смо синоћ могли чути господина Човића како каже да се одриче трећег ентитета и било каквих инсинусација у вези с тим. А господина Додика који је био врло агресиван и дрзак који је покушао у свом стилу да разговара са свјетским дипломатама је на крају рекао да је спреман заједно са Валентином Инзком спреман отићи заједно и скинути плочу Радовану Караџићу на Палама.

ЖЕЉКО КОМШИЋ, члан Предсједништва БиХ

Мој утисак је да су се обрукали.

Познаватељи политичких прилика у Босни и Херцеговини сматрају да посљедње обраћање бх. дужносника пред Вијећем сигурности УН-а неће донијети промјене. Истичу, Уред високог представника бит ће и даље дугорочна судбина Босне и Херцеговине.

ЕНВЕР КАЗАЗ, професор на Филозофском факултету УНСА-е

Даyтон због онога како је констуисан омогучио је различите облике манипулације, од Додиковог простаклуга до Човићевог уљуђеног лицемјерства, али и до бошњаштва Жељка Комшића. У том контексту мислим да ће БиХ наставити до краја избора без шанси да ријеши важне реформске процесе који су пред њом

РАНКО МАВРАК, новинар

Оно што је доња црта у свему томе је констатација која је и јучер поновљена, да утјецајне западне државе подупиру останак Високог представника и мандат који у овом тренутку има, додуше само теоријски, али га може користити. Дакле затварање ОХР-а без обзира на поједина индивидуална стајалишта појединих политичких странака, није на дневном реду. А вјероватно, како сада ствари стоје, под администрацијом Јоеа Бидена неће бити на дневном реду још неко вријеме

С друге стране, политички аналитичар Милош Шолаја сматра да је говорима Додика и Човића подвучена црвена линија политике која треба донијети одређене промјене у унутарњим односима БиХ. Истиче, Уред Високог представника је анахрона институција.

МИЛОШ ШОЛАЈА, аналитичар

Оно што можемо укратко закључити је да је илузија да се и с оваквим ОХР-ом и другим организацијама и њиховим међународним присуством може очекивати да БиХ испуни неке услове који воде БиХ према Еуропској унији, другим интеграцијама и другим процесима, јер након оволико година неуспјешног функционисања канцеларије Високог представника, заиста се мора поставити и то питање.

Једно од кључних питања је ипак, колико још дуго ће због оваквих политичких прилика испаштати грађани Босне и Херцеговине.