Заглушујућа је тишина бх.власти које не само да касне с набавком вакцина и масовном имунизацијом, него и не проводе кампању информисања грађана о вакцинама, каже у разговору за БХ радио 1 микробиолог Бранко Рихтман, истраживач на Универзитету Ворвицк у Великој Британији.

Он упозорава да сваки нови случај заразе отвара и могућност мутације коронавируса, те опасност од стварања новог, опаснијег соја. Вакцине треба дијелити само на одобрене и неодобрене, те се вакцинисати првом приликом.

Рихтман је и добровољац у истраживању Универзитета Оксфорд, на основу којег је настала вакцина АстраЗенека.

“Истраживање на Оксфорду још увијек траје, све се темељито провјерава, а један од циљева дугорочног истраживања је да се тачно зна колико дуго антитијела пружају заштиту”, каже Рихтман.

У јавност су пласиране бројне информације, али и дезинформације управо о АстраЗенека вакцини, што је донекле створило неповјерење, чак и страх.

“Све треба да се провјерава и добро је да се провјерава, али изгледа да се АстраЗенека провјерава више него Фајзер, а по свим подацима о ефикасности и нуспојавама су скоро идентичне. У Европи се најчешће говорило о појави згрушавања крви, а на примјеру Велике Британије, гдје је вакцинисано 20 милиона људи, отприлике 45 посто АстраЗенеком, 55 посто Фајзеровом вакцином, био је скоро исти број случајева, мислим да се радило 13 код АстраЗенеке, а 15 случајева код Пфизера, што је скоро исти број с обзиром на величину популације, али се из неког разлога говорило само о проблемима са АстраЗенека вакцином. То можемо видјети сада и на примјеру јужноафричког соја – Јужна Африка је престала користити АстраЗенеку јер кажу да су открили да је само 10 посто ефикасна код неутралисања новог соја, а Израелци који су вакцинисали цијелу популацију Фајзеровом вакцином, видјели су да је ефикасност против овог соја пала седам пута, значи негдје између 12 и 14 посто, што је скоро исто, али се говори само о АстраЗенеки, не знам из којег разлога, можда и због лошег маркетинга.”

Један број здравствених радника у Босни и Херцеговини вакцинисан је АстраЗенека Ковишилд вакцином, а протеклих дана су бројни бх.грађани путовали у Србију како би тамо примили управо ту вакцину. Ковишилд се производи у Институту за серуме у Индији, а Рихтман каже да је та вакцина идентична оној која се производи у Великој Британији.

“Тај институт производи 60 посто свјетских вакцина, не само против Ковид-19, него ММР и многих других, институт је одличан, специјализован за производњу вакцина, нема разлике.”

Онима који су тек вакцинисани, Рихтман поручује да се не опуштају, епидемиолошких мјера се и даље морају придржавати.

“Након прве дозе се антитијела у значајнијој мјери стварају послије 14 дана, а за максимални ниво заштите потребна је и друга доза. Истраживања показују да се вакцинацијом знатно смањује могућност преноса, не чувамо само себе, него и друге. А сваки нови случај заразе је и шанса за мутацију, стварање новог соја. Вирус мутира само кад се шири и једина шанса да спријечимо стварање нових сојева који би могли бити отпорни на вакцине и на антитијела оних који су већ пребољели Ковид, је да се што прије вакцинишемо.”

Много је дезинформација и неповјерења према вакцинама, а овај истраживач сматра да су власти у БиХ заказале и по том питању, не само по питању правовремене набавке вакцина.

“Заглушујућа је тишина бх.власти које не проводе кампању да објасне грађанима све везано за вакцинацију. Мене често људи контактирају да ме питају смију ли се вакцинисати ако имају алергију или неки здравствени проблем, а ја нисам љекар, они немају кога питати. Систем не комуницира, не објашњава, ту обавезу информисања су људи који примају плату за то, пребацили на нас добровољце.”

Много је полуинформација и дезинформација, нарочито на друштвеним мрежама које доприносе неповјерењу према вакцинама, а људи се упуштају у расправе о стварима које не разумију, попут састава самих вакцина.

“Једете хреновке за које не знате шта се у њих ставља, а одједном вас занима састав вакцина које су провјерене. Ево, рецимо, ова прича око грушања крви – контрацептивна средства, такозване антибејби пилуле, имају инциденцу грушања крви један на хиљаду. Ако узмемо број људи који су се вакцинисали АстраЗенека вакцином у Великој Британији, да је иста та инциденца као код контрацепцијских пилула, ми бисмо имали 280 хиљада таквих случајева, а створена је паника која нема никакво упориште у статистици.”

Бранка Рихтмана питали смо и коју би вакцину одабрао када би имао могућност избора.

“Било коју! Вакцине треба дијелити на оне које су дозвољене, провјерене, имају дозволу за употребу и на оне које немају дозволу. Ја лично бих скинуо етикете са бочица и све их звао исто – вакцина против Ковида.”