Неславну титулу града са највише рушевина заосталих из ратног времена, већ четвртину вијека, носи Град Мостар. Само у ужој градској језгри 20 објеката чека на своју обнову. У лошем су стању и могу бити свакодневна пријетња становништву због обрушавања.

Неки ожиљци још нису зацијелили и они су видљиви. И то у средишту града. Старе и необновљене рушевине већ више од 25 година одвлаче погледе грађана, а привлаче пажњу туриста. Могли би их замијенити нови функционални објекти, али нашим суговорницима то изгледа као нестварна прича.

“Не изгледа уопће лијепо. Кад нетко по први пут дође у град не остављамо лијепу слику.
“Ово је изразито ружно. Мислим да се пуно тога гради и реновира и да би се могло уложити у овакве грађевине”

А према извјешћу Одјела за урбанизам и градитељство за обнову оштећених и уништених објеката у Мостару потребно је скоро 20 милијуна марака. Но, поставља се питање чији је то задатак. Из градске администрације су нам казали да град као јединица локалне самоуправе није носитељ активности обнове порушеног стамбеног фонда.

“Прије свега то је задаћа ресорних министарстава од жупанијске преко федералне до државне разине. Подсјећамо да је Град Мостар само 2008. године припремио и организирао велики пројект обнове 26 стамбених колективних објеката са 250 станова, те Глазбене школе, а чија је укупна вриједност 12,5 милијуна КМ. Градска управа Мостара такођер је израдила и комплетну пројектну документацију за све зграде, што је коштало више од два милијуна КМ”, кажу из Градске управе Мостара.

О овом дугогодишњем градском проблему одговор с виших разина власти још нисмо добили. Што се чека и зашто ово питање толико година није ријешено нејасно је и некадашњим становницима сада порушених објеката, а једна од њих је и Наташа Јекић.

“Ево и дан данас, скоро 29 година зграда је срушена и нажалост у 21. вијеку ја имам статус расељеног лица. Емотивно с једне стране, с друге стране опће ругло града Мостара и опасност за све када погледате”, објаснила је Јекић.

Грађани од нове градске власти очекују да ратне ране на лицу града коначно постану повијест. С обзиром на то да изборни процес још траје, а са сигурношћу не знамо када ће бити успостављена нова власт, многи се с правом прибојавају да ће на уређење град и његове рушевине и даље чекати.