Министарство одбране Сједињених Америчких Држава, у извјештају из маја ове године наводи да односе Босне и Херцеговине с Русијом усложњавају етничке и политичке тензије унутар БиХ.

“Постоје докази да Русија подржава сепаратистички покрет босанских Срба на челу са Милорадом Додиком. Руска подршка сепаратистичком покрету мотивисана је жељом да спријечи улазак БиХ у НАТО и Европску унију. Тензије у Босни и Херцеговини додатно подстичу односи између државних институција и ентитета Федерација Босне и Херцеговине на једној страни, док је на другој страни већинско српски ентитет Република Српска. Водеће партије босанских Срба противе се чланству у НАТО и то пружа Русији прилику да дестабилизује БиХ”, наведено је, између осталог, у извјештају америчког министарства, у који увид има и Радио Слободна Европа.

Тај документ садржи, наиме, анализу односа Русије са Србијом, Косовом, Босном и Херцеговином те Сјеверном Македонијом, а као најпопустљивије окружење за руски утицај у овом региону означава – Србију. За ту земљу се, у опширној анализи, између осталог, наводи да су прије доласка на власт Српске напредне странке на челу са председником Александром Вучићем 2012. године, билатералне везе Србије и Русије у војној области биле на знатно нижем нивоу.

Како преноси Радио Слободна Европа, у извјештају је такођер наведено да Косово не сарађује с Русијом у безбједносним питањима, као и да „иницијатива Косова да развије одржив војни систем и жеља да потпише акциони план за чланство у НАТО савезу (МАП) ограничава могућност Русије да се мијеша у унутрашња питања Косова”.

За Сјеверну Македонију, америчко министарство одбране наводи да је њена политика примарно вођена чланством у НАТО савезу, што је ојачало отпор према руском мијешању.

У глобалу, Русија је одлучна да на западном Балкану одбије утицај Европске уније и Сједињених Држава те умањи утицај НАТО-а, наводи амерички извјештај, према Радију Слободна Европа.

У тежишту руске стратегије на подручју западног Балкана је да јавно мњење окрене против еуроатлантских интеграција. У том циљу, Русија се користи алатима као што су економска помоћ, дипломатска подршку, енергетска зависност и „усмјерене комуникацијске кампање и кампање дезинформисања”, наведено је такођер уз закључак да “САД и Европска унија не могу себи приуштити амбивалентност на западном Балкану јер такав приступ отвара врата руском малигном утицају”.