Трговина оружјем у свијету порасла је од 2014. до 2019. године за 5,5 одсто у односу на период од 2010. до 2014. године, објавио је данас Штокхолмски међународни мировни истраживачки институт (СИПРИ).

У посматраном периоду САД и Француска су значајно увећале продају оружја, док се Саудијска Арабија учврстила на позицији највећег увозника оружја у свијету.

Према подацима СИПРИ, највећи извозници оружја и борбених система у протеклом петогодишњем периоду били су САД, Русија, Француска, Њемачка и Кина.

Нови подаци показују пораст продаје оружја земљама Блиског истока, при чему је највећи увозник била Саудијска Арабија. Уз ту земљу, међу пет највећих увозника оружја у свијету у посматраном петогодишњем периоду биле су и Индија, Египат, Аустралија и Кина. Удио тих пет земаља у свјетској куповини оружја износио је 36 одсто.

На табели највећих извозника оружја, међу првих десет налазе се још и Велика Британија, Шпанија, Израел, Италија и Јужна Кореја.

Међу првих 10 увозника оружја су и Алжир, Јужна Кореја, Уједињени Арапски Емирати, Ирак и Катар.

Извоз САД-а порастао је од 2014. до 2019. године за 23 одсто, чиме је удио Вашингтона у глобалној трговини скочио са 31 на 36 одсто. Истовремено је извоз Русије, другог по величини свјетског извозника оружја, опао за 18 одсто.

Одредиште већих испорука оружја из САД-а било је укупно 96 земаља широм свијета.

“Половина извоза оружја САД-а у протеклих пет година отишла је на Блиски исток, а половина од тога у Саудијску Арабију. Истовремено, порасла је потражња са напредним америчким борбеним авионима, посебно у Европи, Аустралији, Јапану и Тајвану”, изјавио је виши сарадник у СИПРИ Питер Д. Веземан.

Према његовим ријечима, извоз оружја је за америчку администрацију, поред извора прихода, и важан дио спољне и безбједносне политике.

“Они извозе оружје да би стварали пријатеље, пронашли савезнике и осигурали да ће са тим земљама сарађивати у војним операцијама”, оцијенио је Веземан.

Међу пет земаља које су извезле највише оружја процентуално највећи пораст продаје, од чак 72 одсто, забиљежила је Француска. Њен удио на глобалном тржишту оружја достигао је врхунац од 1990. године и у периоду од 2014. до 2019. је износио 7,9 одсто. Француска и даље има отворене поруџбине за борбене авионе, подморнице и фрегате, па се може очекивати да ће и наредних година остати међу водећим свјетским извозницима оружја.

Француска је у протеклом петогодишњем периоду извозила оружје у укупно 75 земаља, али је њена индустрија највише профитирала од поруџбина из Египта, Катара и Индије, којима може да захвали за 54 одсто зараде, показало је истраживање института СИПРИ. Те поруџбине у првом реду су се односиле на борбене авионе Рафал, који су између 2014. и 2019. били и највећи извор зараде француске војне индустрије.

Њемачка се на табели највећих извозника налази на четвртом мјесту и између 2015. и 2019. је повећала извоз за 17 одсто. Највећи купци њемачког оружја биле су земље Азије и Океаније (30 одсто), европске земље (26 одсто) и блискоисточне земље (24 одсто). Њемачка 39 одсто зараде од продаје оружаних система може да захвали подморницама.

Укупан удио земаља Европске уније у глобалној трговини оружјем износио је од 2014. до 2019. године 26 одсто а Француска, Њемачка, Велика Британија, Шпанија и Италија имале су заједно удио од 23 одсто у глобалној продаји оружја.

Ипак, подаци штокхолмског института показују да је од 2010. до 2019. порасла продаја оружја земљама Блиског истока (61 одсто) и Европе (3,2 одсто), али је истовремено опала продаја у Африци (16 одсто), на америчком континенту (40 одсто) и у Азији и Океанији (7,9 одсто).

Када је ријеч о куповини оружја, европски континент је послије пада од 37 одсто од 2009. до 2014. поново забиљежио пораст куповине од 3,2 одсто. Узрок су у мањој мјери сукоби на истоку Украјине и кошкања између Јерменије и Азербејџана, а у много већој тензије између земаља средње и западне Европе и Русије и учешће европских земаља у сукобима на Блиском истоку.

На те изазове многе европске земље покушавају да одговоре модернизацијом својих ратних ваздухопловстава, што је само у периоду од 2014. до 2019. године резултирало куповином 59 најмодернијих борбених авиона.

Европске земље уговориле су за период од 2020. до 2029. године куповину укупно 380 нових борбених авиона, и то искључиво од САД-а, које су на тендерима избациле из утрке конкуренте из Француске и Шведске или конзорцијуме европских компанија које су имале подршку својих влада.

У извјештају о глобалном тржишту оружја, СИПРИ је обим трговине приказао само у бројевима и процентима, а не у новчаним вриједностима, а због великих годишњих флуктуација, да би се добили вјеродостојни трендови, анализирана су кретања у петогодишњим периодима.