Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик и чланови Предсједништва БиХ Жељко Комшић и Шефик Џаферовић учествовали су на састанку лидера Брдо – Бријуни процеса на Брду код Крања у Словенији, гдје је, према ријечима учесника, истакнута преданост проширењу Европске уније на Западни Балкан.

Предсједник Борут Пахор био је домаћин самита, а учествовали су представници Хрватске, Албаније, Црне Горе, Косова, Сјеверне Македоније, Србије и Босне и Херцеговине.

Пахор: Усвојена заједничка декларација на Самиту Брдо-Бријуни

Предсједник Словеније Борут Пахор је изјавио да је усвојена заједничка декларација у оквиру процеса Брдо-Бријуни, којом се Европска унија позива да регион Западног Балкана види као цјелину.

“Позивамо ЕУ да регион Западног Балкана види као цјелину, а не само као појединачне земље са којима преговара”, рекао је Пахор на заједничкој конференцији за медије са предсједником Хрватске Зораном Милановићем.

Он је навео да је у декларацији наглашено да Брисел на регион треба да гледа као на геополитичко питање.

“То је реципрочан процес. ЕУ мора убрзати проширење, а земље Западног Балкана морају убрзати реформе”, додао је Пахор.

Претходно је на Твитеру објавио да је декларација усвојена након трочасовних разговора.

Додик: БиХ у дебело замрзнутом статусу

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик оцијенио је да је БиХ у дебело замрзнутом статусу.

Додик, који је учествовао на данашњем састанку лидера процеса Брдо – Бриони, рекао је да је било ријечи и о БиХ и изазовима, те о застојима у политичком развоју.и

“Чињеница да Федерација БиХ није до сада формирала владу, говори о томе да је тај застој круцијално важан за БиХ”, рекао је новинарима Додик након самита на Брду код Крања.

Када је ријеч о изборном законодавству у БиХ, Додик је оцијенио да је пропао договор о реформи Изборног закона јер се нису успјели усагласити представници Бошњака и Хрвата.

Он каже да је кључно питање на састанку било проширење ЕУ.

“Проширење не зависи од нас и у ЕУ има значајан број земаља које су против рјешења”, каже Додик.

Он је нагласио да Предсједништво БиХ није имало консензус о наступу на састанку лидера.

“Шефик Џаферовић (бошњачки члан Предсједништва БиХ) је неоправдано у своје име оптуживао Србију и Хрватску, али то је његов став, а не Предсједништва. Нисмо успјели да дођемо до консензуса, јер да јесмо дошао би један члан Предсједништва и изнио наш став”, каже Додик.

Он је навео да је форум обиљежио десет година процеса у којем су јасно постављени критеријуми, да земље које су ушле у ЕУ са бившег југословенског простора и оне које то претендују плус Албанија морају да се договарају како да се помажу.

“Дошли смо до Декларације која управо промовише значај тих 10 година, као и чињенице да се осврнемо на процес придруживања ЕУ и да се покрене тај процес, који је у десетогодишњем застоју”, каже Додик.

Он је напоменуо да су представници Приштине инсистирали готово два часа на неким рјешењима који минирају процес.

“Било и ријечи о непромјенљивости граница и да то буде у складу с оним што признаје УН и што је у складу с међународним правом, али су то одбили ови из Приштине. Приштина је инсистирала да се наведе ‘република Косово’ што није могло да буде прихваћено”, рекао је Додик.

Џаферовић: ЕУ може бити комплетна само када све државе З. Балкана постану њене чланице

У протеклих десет година свог постојања Брдо-Бријуни процес се етаблирао као важна платформа за регионалну сарадњу и дијалог који има за циљ рјешавање отворених питања и унапређење односа. Значај овог процеса јесте и у промовирању европске перспективе Западног Балкана, рекао је у свом обраћању на данашњем састанку лидера Брдо-Бријуни процеса члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић.

Према његовим ријечима, од 2013. године, откако постоји овај формат Процеса Брдо-Бријуни, дошло је до великих промјена на међународном, а онда и регионалном плану. Политичке напетости, конфликти и хуманитарне кризе на рубовима Европе и у њеном сусједству, затим масовни мигрантски таласи, те дебата о унутрашњим односима саме Европске уније, унијели су одређену дозу депресије у европску јавност. То је нарочито погодило процес европских и еуроатлантских интеграција, као најзначајнији наратив у протеклих седам деценија у Европи.

“Од утемељења овог форма Процеса Брдо-Бријуни, када је Хрватска постала чланица Европске уније, ниједна друга држава овог дијела Европе није остварила чланство у ЕУ, што зорно свједочи о кризи проширења. Приступање Црне Горе и Сјеверне Македоније НАТО савезу, те најављено отварање преговора о приступању Албаније и Сјеверне Македоније у ЕУ је унијело извјесну дозу оптимизма у регион. Но, ови процеси теку недовољно брзо, што је побудило сумњу у спремност Европске уније да настави процес проширења”, оцијенио је Џаферовић.

Упозорио је да је извјесно да су политичке напетости интензивиране у протеклим годинама, као и да нема довољно елана за провођење потребних реформи.

Нагласио је да Босна и Херцеговина жели добре односе са свим државама овог региона а у оквиру тога добре односе са својим сусједима.

“Желимо сарадњу, коректне и пријатељске односе, који ће се базирати на принципу међусобног уважавања и реципроцитета. Тражимо да се сва отворена питања рјешавају дијалогом и договором, а уколико договор није могућ, онда уз учешће институција међународног права”, навео је.

Џаферовић је истакнуо да између Босне и Херцеговине и њених сусједа постоје отворена питања и неријешени односи, који се требају рјешавати.

Међутим, упркос отвореним питањима, остварена је значајна билатерална сарадња Босне и Херцеговине са Србијом и Хрватском, кроз посјете на највишем нивоу, мада се и на овом плану у протекле двије године појавио нови проблем, а то је заобилажење Предсједништва БиХ као колективног шефа државе који једини има мандат да представља БиХ, упозорио је Џаферовић.

Позитиван искорак била је здравствена подршка у виду вакцина коју је Босни и Херцеговини дала власт Србије, а потом и Словеније и Хрватске. Босна и Херцеговина је упутила тимове својих љекара у Србију, у тренутку када су се грађани Србије суочавали са највећим ударима пандемије.

Упркос свим потешкоћама, Џаферовић сматра да је Европска унија и даље оквир сигурности и благостања. Европа је то постигла захваљујући друштвеним односима које је успоставила кроз свој политички развој. Једнакост грађана пред законом, владавина права, демократски избори и институције, рјешавање проблема дијалогом, слобода мисли и изражавања, слобода кретања и вјероисповијести – све су ово идеје, због којих је Европа постала то што јесте.

Комшић: Суштина процеса Брдо-Бријуни да земље региона повуче брже ка ЕУ

Суштина процеса Брдо-Бријуни је да земље регије повуче брже према Европској Унији, казао је у изјави за Фену члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић који је присуствовао данашњем састанку лидера овог процеса у Брду код Крања, у Словенији.

Комшић истиче да се у свом излагању фокусирао на оно што Европа тражи од БиХ, а то је испуњење 14 приоритета из мишљења Европске комисије.

“То је оно што БиХ треба, што она треба да обави, а тај нови, назовимо га увјетно, геополитички приступ регији западног Балкана треба искористити искористити на начин да земље Европске Уније на нас гледају као на свој геополитички интерес, а не само да нас посматрају кроз оно формално, понекад бирократско, испуњавање задатака који се постављају у Бриселу”, казао је.

Комшић тврди да је цијели састанак у једно тренутку пошао у погрешном правцу, уз на тренутке мучну и неугодну расправу између предсједника Косова и Србије, а “наравно”, ту се укључивао и предсједавајући Предсједништва БиХ Миорад Додик, на свој “стандардно примитиван начин”.

“Ништа ново за нас, али можда је за ове људе било ново. Тако да се састанак завршио у једној атмосфери да Косово није пристало на текст заједничке изјаве, што је лоша ствар у цијелој причи, јер мислим да је улога и Словеније и Хрватске требала бити искориштена као адвоката западног Балкана у Бриселу”, закључио је Комшић.

Милановић на Самиту процеса Брдо-Бриони: Текст договорене декларације је компромис

Договорили смо текст декларације који је компромис, нетко би рекао најнижи заједнички називник, ја кажем компромис при којем је нетко од нечега морао одустати, изјавио је Зоран Милановић, предсједник Хрватске након састанка лидера Западног Балкана у поводу 10. годишњице Брдо-Бријуни процеса одржаног на Брду код Крања у Словенији.

Милановић је истакао да је током данашњег састанка било и одређених пријепора и неспоразума.

“Рецимо да је агенда косовске предсједнице (Вјосе) Османи била нешто амбициознија и да су због противљења Србије неки дијелови морали бити испуштени. Ја то видим као сасвим прихватљиву цијену документу који је добар”, казао је Милановић.

Он је рекао да су Словенија и Хрватска ту прије свега да помогну државама које су у интеграцијском процесу, у фази у којој су они били прије 15, 20 година. Нагласио да је то једини мотив, да се помогне државама јер у томе виде и свој интерес.

“Билатеални проблеми које државе судионице међусобно имају неће моћи бити ријешени у оквиру процеса Брдо-Бријуни и мислм да би било здраво да их се превше и не користи јер то нас је данас помало и ометало у раду”, казао је Милановић.

Додао је да је постигнуто компромисно, али јасно рјешење иза којег сви стоје, а да ће се за годину дана поново видјети у Приштини или Београду.

Вучић: Пристојан састанак, нисмо се сложили око мијењања граница, ништа ново

Предсједник Србије Александар Вучић оцијенио је да је данашњи састанак био “пристојан и добар”.

“Било је много реплика, прије свега о односу Београд – Приштна, односима унутар БиХ, ништа неуобичајно и ново”, истакао је Вучић.

Навео је да Србија није прихватила приједлог о мијењању граница.

“Неки мисле да не треба да се мијењају онако како се њима свиђа, а ми мислимо да се границе не требају мијењати супротно одлукама УН-а”, рекао је Вучић.

Како је рекао, нису успјели да се договоре око мијењања границе, али да постоје неке ствари које реферишу како би те границе унутар региона требало да се бришу, како би био слободнији проток људи, роба, капитала и услуга.

Према његовим ријечима, Србија и БиХ се највише разликују од осталих земаља региона, по томе што нису признале Косово.

Вучић је истакао да је Џаферовић говорио о томе да нисмо потписали границу иако је то било договорено са приштинским властима.

“Нисмо потписали јер смо се договорили једно, а друго су тражили кад смо дошли у Београд”, навео је Вучић.

Истакао је како је Џеферовић направио шест тачака за шта му је Србија крива и 6 или 7 тачака за шта му је Хрватска крива.

“Свако је износио своје ставове, то је нормално. Дошли смо да разговарамо и да свако изнесе своје ставове”, додао је Вучић.

Он је нагласио да Србија жели добре односе и са Хрватском, али да не мисле да морају било коме да подилазе, као ни да било ко из Хрватске треба да подилази некоме из Србије.

Поручио је како ће његова земља настојати да буде на европском путу, те да вјерује да ће напредовати, али да не зна да ли ће за годину, двије, пет, успјети приступити ЕУ.

Самит је првобитно планиран прошле године да се поклопи с 10. годишњицом иницијативе, али је два пута одгађан због пандемије коронавируса.

Процес Брдо-Бријуни заједничка је словенско-хрватска иницијатива коју је Пахор, као тадашњи премијер 2010. године, осмислио за јачање међусобног повјерења и помоћи на европском путу земаља западног Балкана.

Стекао се обичај да се на самит иницијативе Брдо-Бријуни као гост позове нетко од челника из држава чланица ЕУ-а или институција Европске уније.