Потешкоће са којим се сусрећу особе са инвалидитетом у Босни и Херцеговини су бројне али акценат је на родно заснованом насиљу јер је то тема о којој се мало прича с обзиром да смо ми традиционалистичко друштво, поручено је данас током презантације “Анализе стања родно заснованог насиља према особама са инвалидитетом у БиХ” у Сарајеву.

Анализа је настала као резултат имплементације пројекта “Родно засновано насиље према особама са инвалидитетом у БиХ”.

Циљ пројекта је да се кроз свеобухватну анализу допринесе да жене и мушкарци, дјевојчице и дјечаци са инвалидитетом буду заштићени од експлоатације, насиља и злостављања, као и да власти на различитим нивоима управљања буду ојачане и проводе законодавство, обезбјеђују приступачне услуге, механизме праћења и извјештавања за откривање, спрјечавање и суочавање са сексуалним и родно заснованим насиљем над женама и мушкарцима, дјевојчицама и дјечацима са инвалидитетом.

Овај документ може бити од користи како организацијама особа с инвалидитетом тако и институцијама које су надлежне за питања родно заснованог насиља како би у своје редовне активности укључиле питања превенције и заштите од родно заснованог насиља према особама са инвалидитетом.

Координатор пројекта Предраг Радојчић, изјавио је данас у Сарајеву да је пројекат реализован у периоду јул-децембар. О потешкоћама са којим се сусрећу особе са инвалидитетом у БиХ, како је казао, прича се годинама.

“Потешкоће су бројне али ја бих ставио акценат на родно засновано насиље јер је то тема о којој се мало прича с обзиром да смо ми традиционалистичко друштво. Овај пројекат представља први корак у идентификовању проблема родно заснованог насиља према особама са инвалидитетом и надам се да ћемо кроз низ нових активности даље да утичемо на систематско рјешавање овог проблема у нашем друштву”, рекао је Радојчић.

Појаснио је да је родно засновано насиље свако насиље које у подлози има традиционалистичке родне улоге.

“Дакле, насиље може бити физичко, емоционално, сексуално или економско. Без обзира које од њих је у питању, оно у коријену има традиционалистички одређене родне улоге. Као примјер наводим да жена добије батине зато што је жена и одлучила је да не буде домаћица него да се едукује. Инвалидитет је додатни фактор ризика и особе са инвалидитетом су заиста додатно рањиве по овом питању”, рекао је Радојчић.

Коментарисао је и фотографије које су објављене у јавности, а које се тичу лошег стања у Заводу за збрињавање ментално инвалидне дјеце и омладине у Пазарићу.

“Морам признати да пројекат није директно везан конкретно за тај случај. Не могу, а да не изразим згражавање таквим односом према било којем људском бићу, а нарочито према особама са инвалидитетом. Највећи проблем је што се том питању не приступа на систематски начин како би се, не само вршиле мјере спречавања и кажњавања таквих случајева него како би се створио и систем превенције. Кроз ово истраживање смо уочили да не постоји систематски приступ”, рекао је Радојчић.

Тања Мандић – Ђокић, представница Удружења “НИКА”, које је спровело истраживање, казала је да је родно засновано насиље је насиље које се чини према некој особи смао зато што она има одређена полна и родна обиљежја.

“Када су у питању особе са инвалидитетом, оно што смо идентификивали као значајно јесте да друштво, а ни саме особе са инвалидитетом, себе не посматрају у контексту рода односно посматрају се као хомогену групу и као да је потпуно неважно да ли су мушкарци или жене”, појаснила је Ђокић.

Нјихово истраживање али и ранији извјештаји, да су особе са инвалидитетом вишеструко у већем ризику од свих врста насиља као и од родно заснованог насиља.

“Нажалост, ми нисмо изузетак јер родно засновано насиље јесте заступљено и у БиХ према особама са инвалидитетом. У упитницима су највише истакли психолошко насиље али су присутне и друге врсте насиља. Економско насиље посебно као и физичко. Идентификовали смо и то да особе са инвалидитетом често не препознају да су жртве насиља”, додала је Ђокић.

Проблем је што немају статистику о броју случајева насиља.