Традиционалним пуцњем из топа са сарајевске Жуте табије озваничен је почетак рамазана, одабраног мјесеца за муслимане.

Вечерашњим заласком сунца наступио је мубарек мјесец рамазан, мјесец поста муслимана који почиње од сутра, 13. априла.

Тобџија, који сваког дана означава крај поста, представља рамазанску традицију у Сарајеву, али и још неким другим градовима у Босни и Херцеговини. Одјевен у народну ношњу, с фесом на глави, тобџија је увијек привлачио пажњу у данима рамазана.

Ипак, пуцњем из топа са Жуте табије, изнад сарајевске опћине Стари Град, овогодишњи рамазан није најавио тобџија Смаил Кривић, како је то била пракса у ранијим годинама, већ његов замјеник Адил Бабић.

Кривић је због заразе коронавирусом спријечен да и ове године најави долазак мјесеца рамазана, што је чинио дуже од двије деценије.

Пуцњем из топа са Жуте табије, настављена је рамазанска традиција у Сарајеву, а многим постачима то је знак да упуте дове да им пост буде прихваћен код Господара и ифтаре се, односно прекину пост.

Кроз хисторију први рамазански топ оглашавао се послије икиндије посљедњег дана мјесеца шабана, што је била и најава почетка рамазана. Топ се у току рамазанских дана употребљавао у неколико наврата, најмање два, а у неким мјестима и три пута: ујутро за устајање на сехур, када наступи вријеме почетка поста (зора) и у вријеме завршетка поста (ифтар). Традиција пуцања топова у већини мјеста утихнула је крајем Другог свјетског рата. Деведесетих година прошлог стољећа топови су поново оживјели, најављујући сехуре и ифтаре.

Мјесец рамазан је мјесец обавезнога поста за све пунољетне, здраве муслимане који нису на путу. Пост је наређен 2. године по хиџри (624.). Сваки пунољетан, здрав, слободан муслиман дужан је постити читавих мјесец дана од зоре до заласка сунца. То је трећи темељ ислама, наводе из Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.

Мјесец рамазан је 9. мјесец исламскога календара, који некад има 29 а некад 30 дана. Муслимани посте у свим годишњим добима с обзиром на лунарни календар. Година муслиманског календара је краћа за десет дана од сунчеве године, па се тако рамазан помјера сваке године за десет дана. Ко пости 36 година редовно, постио је рамазан у свако годишње доба и у свим мјесецима и данима.

У складу са тренутном ситуацијом, пандемијом коронавируса, вјерски живот муслимана током мјесеца рамазана бит ће у свакој земљи организован у складу са епидемиолошком ситуацијом и препорукама здравствених власти.

Ово је други рамазан заредом који муслимани дочекују откако је на снази пандемија коронавируса у свијету.

Први дан Рамазанског бајрама ове године наступа у четвртак, 13. маја.