У 21. стољећу, у вријеме технологије и интернета, тешко је дјецу “натјерати” да уче из књига, због чега је потребно школство прилагодити дјеци, а не обрнуто, истиче сарајевски професор Ведран Зубић, који сматра да је предности технологије могуће користити за приближавање науке дјеци на забаван начин.

Свјесни да је данас тешко задржати пажњу дјеце 45 минута, колико траје један школски час, просвјетни радници широм свијета настоје пронаћи начине како дјеци приближити наставну јединицу. Многи од њих због својих иновативних идеја, добијају награде и бивају један од примјера како приближити науку дјеци. Један од њих је и Ведран Зубић, професор географије у Гимназији Добриња у Сарајеву.

Зубић, који је активан на друштвеним мрежама, настоји на предавањима на један неконвенционалан начин дјеци говорити о актуелним темама. За свој рад добио је низ признања, успоставио сарадњу с колегама у земљи, региону, али и Европи. Ипак, највеће признање, истиче Зубић у разговору за Анадолију, јесте оно које му додјељују дјеца.

Управо та дјеца, како садашњи тако и бивши ученици, често дају савјете како науку учинити забавном и приближити је не само ученицима, него свима који желе нешто научити.

“Профа”, како га дјеца одмиља зову, говори о актуелним и озбиљним темама, на начин који ће дјеци бити занимљив и која ће тако заиста научити нешто. Убијеђен је да дјеца у школу требају долазити са жељом да нешто науче, а не из страха и овисности од оцјене и владања.

“Мислим да ће забава прије свега привући дјецу да можемо правити, као у Египту, гдје су људи долазили да слушају предавања у 10. стољећу без зависности од неке оцјене. На крају крајева, примјећујемо сви, да су посебно код ових данашњих ‘звања’, оцјена или диплома, изгубила на стварној на снази. Хајдемо онда имати макар забаву и љубав према знаности”, рекао је Зубић.

Приближити дјеци науку и урадити нешто корисно за друштво

Један од примјера Зубићеве маштовитости и иновација је и З.Е.З (Забавно, едукативно, знанствено предавање), а идеја о оваквој врсти предавања је дјечија.

Sarajevski profesor na inovativan način djeci približava nauku
Foto: Nihad İbrahimkadiç – Anadolu Agency

З.Е.З је конципиран тако да се предавања одржавају у амфитеатру Гимназије Добриња, а могу их посјетити како ученици, тако и одрасли, односно сви који желе нешто научити.

“Имамо два разлога зашто то радимо. Први јесте знанствена забава, да ми кроз то знанствено-забавно дјеловање људима приближимо науку, а други разлог је да скупљамо прилоге за дјечију екскурзију. На првом предавању смо скупили нешто више од 300 КМ. То је један облик амфитеатра – кабареа, уствари позоришне представе, монолога професора који предаје одређену тематску лекцију”, појашњава Зубић.

Прије мјесец дана тема З.Е.З-а биле су климатске промјене, а друго предавање одржано прије неколико дана било је посвећено геотектоници и земљотресима.

“Правимо актуалне теме. Теме које људи воле слушати и не морају бити из ‘наставног плана и програма’, већ нешто што је људима занимљиво”, каже Зубић.

Земљотреси као актуелна тема разговора

Он се осврнуо и на чињеницу како се због сасвим обичних ствари могу ширити дезинформације, што ће изазвати панику код људи, па је том приликом говорио и о земљотресима који су протеклих дана погодили подручје Балкана, првенствено Албанију, па и Босну и Херцеговину.

Sarajevski profesor na inovativan način djeci približava nauku
Foto: Nihad İbrahimkadiç – Anadolu Agency

“Босна и Херцеговина јест у лабилној динарској зони, нама се подвлачи јадранска тектонска плоча јер је ‘гура’ афричка плоча. Зато нам расту Динариди. Имамо читав низ параклаза и дијаклаза (расједа) гдје се то дешава. Може, хипотетички ићи до седам степени. Хипотетички. Може, а не мора никад. Земљотрес је природна појава, нас не убија земљотрес него плафон”, рекао је Зубић.

Професор каже како треба обратити пажњу на урбану градњу и искористити позитивне примјере Јапана, земље која се налази у лабилнијој зони него Босна и Херцеговина. Додао је како би желио да власти имају слуха за ово питање, те да се у јавним установама нађе воде, хране, боце с кисиком и заштитну опрему ”ако се догоди такав проблем“ те како смањити ”посљедицу земљотреса“.

“Паничарили или не, нећемо ми ‘хватати’ литосферне плоче. Али, носиви зидови су добри, штокови на носивим елементима су добри, штокови преградни нису добри јер они први падају. Ако је лагано љуљање онда испод клупе. Ако је јаче љуљање онда између клупа лећи, јер да клупе добију први удар. Ако сте у аутомобилу, изаћи из аутомобила, лећи између два аутомобила….”, савјетовао је Зубић који је упозорио да због панике често долази до већег страдања.

Искористити примјере Финске и Швицарске када је ријеч о школству

Сматра и како би дјеца у школама требала имати наставни план и програм сличан онима у Финској и Швицарској.

Sarajevski profesor na inovativan način djeci približava nauku
Foto: Nihad İbrahimkadiç – Anadolu Agency

“Финска има знанствене дисциплине. Рецимо, у оквиру географије слуша се геотектоника, сеизмологија, метеорологија, климатологија, геоекологија и тако даље. И то слушају семестрално. Ми сви причамо о климатским промјенама, а немамо предмет метеорологију у школи, макар ону основу. Сви причамо о сеизмологији, а немамо основе геотектонике и начин понашања (у случајевима земљотреса, оп.а.)”, рекао је Зубић.

Сматра како би такве часове и предавања слушало много више људи јер би им то сутра могло бити од користи, а не да нешто уче само због оцјене.

“Можемо укинути предмете класичног типа, а умјесто њих, као у Финској имати тај знанствени аспект дисциплина, гдје се знаност неће учити као наука за науку него примјењива пракса. Па ћемо када научимо да очекујемо то што очекујемо, учити и како се понашати, имати практичну наставу и вјежбе”, рекао је Зубић.

Професор већ активно ради на припремама неколико пројеката. Један од њих је и намјера да у јануару основци проведу неколико часова у Гимназији Добриња током којих ће на занимљив начин учити о одређеним географским темама.

Искористити предности технологије

Зубић би желио, у сарадњи с медијима у Босни и Херцеговини, у будућности побољшати научни програм прилагођен дјеци и младима. Намјерава у наредних неколико мјесеци наставити одржавати З.Е.З (барем једном мјесечно) током којих ће бити говора и о структурама становништва, Земљиним кретањима…

Sarajevski profesor na inovativan način djeci približava nauku
Foto: Nihad İbrahimkadiç – Anadolu Agency

На приједлог ученика покренут и Јутјуб канал (ВедраГеографија), а Зубић у снимку од неколико минута обрађује различите теме, које су, између осталог, и предвиђене наставним планом и програмом, али сам приступ овим лекцијама је нешто другачији.

“Видио сам, на примјеру свог дјетета, да је Јутјубе основа гледања. Дајте да на Јутјубу гледају неког професора, а не неку будалаштину. Нећемо никад више вратити књигу у шаке дјеци. То морамо знати. Сад је ово забава. Дајте да прилагодимо школство њима, не да школство буде ради школства и професора него управо ради дјеце”, рекао је Зубић.

Осврнуо се и на недостатак литературе у школама која говори о актуелним темама, а као примјер је навео чињеницу да нема уџбеника у којем се говори о мигрантској кризи, али и поплавама из 2014. године…

“Имамо геополитички проблем – дјеловање Азијско-пацифичке економске заједнице, руског елемента, геополитике Европске уније, Америке… Не можемо више учити да је Кина ретроградна пољопривредна држава, људи највише на свијету производе. Царински рат се сад дешава. Немам га у књигама. Трумп сада Кини уводи царински рат. То су ствари које су актуалне и морамо причати о томе”, рекао је Зубић.

Његове методе препознали су и у Шпанији, гдје је био дио пројекта “Школе будућности”. Добру сарадњу успоставио је и с појединим колегама у нашој, али и земљама региона.

“Вјерујте да су дјеца више кроз спорт научила топонимске географије пратећи другу енглеску лигу него што сам их ја научио градова у Енглеској. Као што ће можда више математике научити кроз варијабле и пермутације, нажалост, на примјеру, кладионице”, истакао је Зубић.

Говорећи о значају мултичаса, он је навео примјер како је једном на часу о којем је говорио о Јапану, професор музичке културе свирао јапанску музику што је привукло посебну пажњу дјеце.

“Иновативност се може увести у сваку знаност. Можда је географија ту најпрозванија јер нам се дешава, од миграција до земљотреса, али може свако нешто урадити за дјецу, образовање, школство…”, закључио је Зубић.