Меморијални центар Поточари чува свето сјећање на убијене у сребреничком геноциду,а приоритет је да се консолидују капацитети БиХ за процесуирање предмета ратних злочина и осигура ефикасно поштивање права жртава, истакао је шеф Делегације ЕУ у БиХ у свом блогу.

Јохан Сатлер, шеф Делегације Европске уније и специјални представник ЕУ у Босни и Херцеговини, објавио је данас блог поводом обиљежавања 25. годишњице геноцида у Сребреници у којем је истакао да је приоритет да се консолидују капацитети БиХ за процесуирање предмета ратних злочина и осигура ефикасно поштивање права жртава,

“Ове седмице док се сјећамо жртава сребреничког геноцида, у солидарности с преживјелима, понављамо своју посвећеност довођењу починитеља пред лице правде. Уназад двије генерације, Европска унија дала је нови замах покрету који је помогао да се санирају ратне ране и изађе из сјене сукоба, непријатељства и сумњи. Наши преци у тој послијератној генерацији суочили су се са насљеђем моралног колапса. Дуг пут ка опоравку потпомогнут је истицањем заједничких вриједности хуманости, емпатије, толеранције и правде. Обиљежиле су га једноставне, а ипак изузетно снажне гесте. Ту прије свега мислим на Вилија Бранта. Двадесет и пет година након завршетка Другог свјетског рата клечао је пред спомеником жртвама варшавског гета, у изузетном чину понизности и истинске молбе за опрост. Та је геста промијенила друштвену и политичку динамику послијератне Европе“, наглашава Сатлер и наставља:

“Меморијални центар Поточари чува свето сјећање на убијене у сребреничком геноциду. Фабрика акумулатора остаје у свом изворном стању, оронула и напуштена, као суморан и рјечит подсјетник на прошлост коју није могуће избрисати. Али, споменици нису сачињени само од земље и камена, већ и свакодневних дјела, трајне посвећености и одлучности живих да свједоче у име мртвих. Европска унија подржава Меморијални центар и напоре започете храброшћу и упорношћу преживјелих у Сребреници.“

Наводи да ЕУ такођер, подржава Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ), као и Међународну комисију за нестале особе (ИЦМП), двије организације које су дале немјерљив допринос утврђивању истине о дешавањима у јулу 1995. године.

“Нјихов допринос је био кључан, јер се мир гради искључиво на правди, а правда на истини. Након сваког рата постоје они који инсистирају да су злочини почињени на свим странама. Постоје и они који желе пребацити одговорност и креирати искривљени наратив којим се ослобађају властите кривице. Међутим, чињенице о геноциду у Сребреници су неоспорне. Одговорност је на починиоцима убистава и њиховим наредбодавцима. Истина је утврђена у судским поступцима и поткријепљена болним и неупитним појединостима. Сваки корак који друштво учини ка бољој будућности и даље од злих намјера из прошлости, захтијева јасноћу и одлучност. На овом дугом путу нема мјеста за порицање, нити за алтернативне хисторије. Ратне ране могу се исцијелити само признавањем истине и преузимањем одговорности. У томе је био смисао храброг чина Вилија Бранта у Варшави, чина који је подузео неко ко се супротставио нацистима и злочинима за које је тражио искупљење“, наводи шеф Делегације ЕУ у БиХ.

Надаље каже да зна да је данас велика већина грађана у Босни и Херцеговини потпуно посвећена истицању заједничких вриједности дубоко укоријењених у култури ове земље.

“Свако са јасним и критичким погледом може видјети да су систематска кршења људских права, доминантно присутна током сукоба, била неуобичајена. Сада је приоритет да се консолидују капацитети земље за процесуирање предмета ратних злочина и осигура ефикасно поштивање права жртава које су преживјеле груба кршења људских права. Према жртвама се треба односити с поштовањем. Повреда која им је нанесена мора бити призната. Нико не смије имати могућност да им пријети или их застрашује. Посебно жртвама тортуре. Поштивање владавине права темељни је захтјев за приступање Европској унији и за повратак заједничким вриједностима на којима се граде опоравак и напредак. То је процес који се не започиње аутоматски, већ захтијева храбро и принципијелно водство с највиших нивоа власти“, поручује Саттлер.

Наглашава да охрабрује три члана Предсједништва БиХ да заједнички одају почаст свим цивилним жртвама – ове године, 25 година након завршетка рата.

“То би био важан допринос почетку промјене динамике послијератне Босне и Херцеговине, као што је Брандтова геста 1970. године промијенила динамику послијератне Европе. Нова генерација у БиХ је започела процес обнове, заједнички изналазећи могућности за стварање бољег друштва што је видљиво у заједницама широм земље. ЕУ из дана у дан подржава ове процесе. Док обиљежавамо 25. годишњицу геноцида у Сребреници, на конкретне начине настављамо подржавати напоре којима се грађани БиХ враћају властитим вриједностима. Вјерујем да ћемо тиме на примјерен и конкретан начин одати почаст страдалима и показати истинску солидарност с преживјелима“, закључио је Сатлер.