СБС радио је државни радио Аустралије, информативног је карактера и покрива цијелу Аустралију. Нуди програме на 68 језика, и поготово је отворен за нове мигранте. Почео је с радом 1975. године. Од 1994. године СБС радио емитује програм и на босанском језику који је настао као потреба досељеника из Босне и Херцеговине да имају медијски простор на свом језику, казала је Аиша Хаџиахметовић.

У Аустралији уредник и водитељ је СБС радија на босанском језику, као и за Community radio 3ZZZ. У оквиру Викторијанске школе језика предаје босански језик у Босанској школи, у центру Caroline Springs од 2018. године.

Аиша Хаџиахметовић већ пет година живи у Мелбурну, у Аустралији. У родном Санском Мосту била је професорица босанског језика у средњој школи те предсједница БЗК „Препород“. Организовала је бројне књижевне вечери, ликовне изложбе, позоришне представе, а од 2001. године је покренула Омладинско позориште “Theatar art” које је током 15 година рада продуцирало 15 позоришних представа и три драмска рецитала. Објавила је драму “Које боје је љубав”. Завршила је студиј Свјетске књижевности са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду.

Од 1994. године емитује се програм на босанском језику

СБС и АБЦ су двије најважније медијске куће у Аустралији, а од 1994. године на СБС-у емитује се програм на босанском језику.

„СБС радио је државни радио Аустралије, информативног је карактера и покрива цијелу Аустралију. Нуди програме на 68 језика, и поготово је отворен за нове мигранте. Почео је с радом 1975. године. Од 1994. године СБС радио емитује програм и на босанском језику који је настао као потреба досељеника из Босне и Херцеговине да имају медијски простор на свом језику“, рекла је за Анадолу Агенцy (АА) Хаџиахметовић.

Програм се одвија једном седмично и доноси најновије информације из свијета, Аустралије и Босне и Херцеговине, уз учешће гостију и јављање дописника.

„Седмичне извјештаје са прегледом збивања већ неколико година шаље нам наш редовни дописник из Сарајева Семра Дурановић Косо. Дио програма је увијек посвећен и босанскохерцеговачкој заједници у Аустралији. СБС радио је важан за сваког Босанца и Херцеговца у Аустралији, за сваког ко га слуша и разумије. Програм на босанском језику је наш мост љубави према домовини, наша оаза, наша заједничка кућа“, казала је Хаџиахметовић.

Кроз овај програм посебна пажња је посвећена обиљежавају хисторијских датума и државних празника.

„Гости нашег програма су љекари, социјални радници, представници заједница, спортских клубова и сами спортисти, умјетници, активисти, психолози, вјерски службеници, а свакако да неријетко гостују и људи из Босне и Херцеговине, па и свијета. Најчешћи гост у поводу два најзначајнија државна празника – Дана државности и Дана независности Босне и Херцеговине је наш амбасадор за Аустралију и Нови Зеланд Мирза Хајрић. Гости из Босне и Херцеговине су још били Судбин Мусић, политолог и активиста из Приједора у поводу Дана бијелих трака, др. Хариз Халиловић на годишњицу геноцида у Сребреници, Неџад Абдић, уредник и водитељ радија ‘Бир’ у поводу годишњице злочина у Ахмићима, Хусеин Кличић, предсједник ЦК БиХ поводом мигрантске кризе, Нихад Крнџија, уредник и водитељ радио и тв програма ‘Наша ријеч’ из Цхицага, и други“, појашњава Хаџиахметовић.

Допунске школе и мектеби чувају босански језик
Босански језик у дијаспори се чува, између осталог и кроз Допунске школе које дјелују суботом и мектебе.

„Колика је важност очувања матерњег језика за културни идентитет једног народа не треба посебно наглашавати. Језик је фундамент, структурни темељ и лична карта сваке друштвене заједнице која се може означити као народ. А шта нама значи и само именовање нашег језика, када нам је у једној повијесној честици времена пријетио и физички нестанак, такођер је излишно помињати. Али је чињеница да је дијаспора будни чувар на стражи очувања језика, захваљујући и томе што је сконцентрисана углавном у демократским друштвима која промовирају мултикултуралност и вишејезичност, за разлику од наше домовине, на чијем се територију у великом дијелу, на жалост, нијече именовање босанског језика. И то је та двострука радост изван домовине да можеш дигнуте главе рећи: да, човјек сам“, сматра Хаџиахметовић.

Најорганизованије школе босанског језика у Аустралији су у Мелбурну и Сиднеју.

„У Мелбурну Босанска школа постоји већ 26 година и одвија се под окриљем образовне институције Викторијске школе језика, у оквиру које се учи преко 60 језика. Већ 16 година постоје и ВЦЕ одјељења за босански језик, што значи да ученици 12. разреда, матуранти, могу равноправно са другим изборним предметима изабрати и изучавати босански језик као свој изборни предмет. Тренутно, у Мелбурну око стотињак ученика похађа Босанску школу у два центра, на источној и западној страни града“, додаје Хаџиахметовић.

У Сyднеyу дјелује Босанска школа са отприлике сличним бројем ученика, распоређених у неколико школских центара и у Босанском културном центру.

Када су у питању други градови, углавном се настава босанског језика одвија по Бошњачким исламским центрима, у којима се по правилу, након мектебске наставе, волонтерски организују часови босанског језика.

У Аустралији живи 50.000 Босанаца и Херцеговаца
Саговорница Анадолије истиче да је најважније то да су и млади родитељи који су само поријеклом из БиХ, веома босански оријентисани, носе љубав према Босни у своме срцу, наслијеђену од родитеља, а своју освијештеност о значају вишејезичности и о његовању босанског језика, показују тиме да шаљу дјецу у босанске школе.

Поред асимилације и велике физичке удаљености, Хаџиахметовић сматра да је језичка глобализација највећи изазов који било која етничка заједница може имати у будућности.

„Под тим мислим и на језичку глобализацију која се одвија веома убрзано у заједничком ритму са свим тековинама које намеће ново вријеме. Захваљујући развоју технологије језичка англиканизација присутна је у свакој сфери живота. Људи све мање разговарају, све је мање живе ријечи, а и ријетки читаоци ће ускоро заједно са књигама на прашњаве полице. Наш дух остаје гладан јер нема више истинске предаје, приче која опсјењује слушаоца, која ће га држати закованог, опчињеног ријечју и будити му машту“, рекла је Хаџиахметовић.

Босанскохерцеговачка дијаспора у Аустралији броји око 50.000 особа, највише у Сиднеју, Мелбурну, Перту, Аделаиду и Брисбејну.