Дејтонски мировни споразум испунио своју првобитну задаћу, очувао је мир. Недостаци споразума морају и могу бити поправљени, поручено је вечерас у сарајевској Вијећници на свечаној церемонији уприличеној у поводу 25. годишњице потписивања Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. Пренос сте могли пратити на БХТ1.

На самом почетку програма Камерни оркестар Сарајевске филхармоније је, у поводу 25 година од потписивања Дејтонског споразума, извео 25. симфонију Волфганга Амадеуса Моцарта.

Инзко: Дејтон је омогућио двије ствари, а то су мир и једна БиХ

Високи представник у БиХ Валентин Инцко подсјетио је како је након око 30 покушаја да се заустави рат, тек Дејтонски споразум донио успјех и мир у БиХ.

Упутивши честитку свим грађанима БиХ у поводу 25. годишњице од потписивања Дејтонског споразума, Инзко је казао како је Дејтон омогућио двије ствари, а то су мир и једну БиХ.

“Имамо једну БиХ за све, гдје има мјеста за све. А као што знате, кад чељад нису бијесна, ни кућа није тијесна. Мир је само почетак, требамо заједно градити даље, ту смо сви да то учинимо”, поручио је Инцко.

Турковић: Снажније радити да БиХ постане модерна и просперитетна европска земља

Министрица вањских послова БиХ Бисера Турковић казала је како је прије 25 година у Паризу потписан споразум који је прекинуо највеће страдање људи на европском тлу након Другог свјетског рата.

Турковић је казала како је у протеклих 25 година, уз помоћ међународне заједнице, учињено много и може се слободно рећи да је Дејтонски мировни споразум великим дијелом испунио своју првобитну задаћу, очувао је мир.

“БиХ данас се налази на размеђи између тешке прошлости и боље будућности. Радује нас ангажман наших пријатеља који улажу напоре како би наша земља наставила интеграцијске процесе које смо усвојили кроз наше стратешке документе. Желим и да се обавежемо да ћемо још више и снажније радити како би БиХ постала модерна и просперитетна европска земља у којој ће сви грађани имати једнака права и једнаке могућности”, закључила је Турковић.

Нелсон: Вријеме је за кораке кључне за будућност БиХ

Амбасадор Сједињених Америчких Држава у БиХ Ерик Нелсон рекао је како је како је примарни циљ Дејтона био оквир којим је постављен темељ мира и осигурао пут до помирења како БиХ постала функционално демократско друштво.

“Одржао је мир и омогућио БиХ да крене путем ка ЕУ-у, али сада је вријеме да се направе наредни кораци, кључни за будућност. Како бисмо то урадили морамо унаприједити споразум јер намјена никад није била да буде вјечан. Његови недостаци морају и могу бити поправљени”, рекао је Нелсон.

Даље је рекао како млади људи у БиХ, који су истинска снага ове земље, не желе и даље бити заробљени у прошлости, те како је њима далеко важнија БиХ 2030. године од БиХ 1995.

“Грађани саслужују свјетлију будућност у стабилној, просперитетној и демократској БиХ, чланици евроатланске заједнице. САД ће из дана у дан подржавати њихова залагања да ову визију претворе у стварност”, закључио је Нелсон.

Шеф Делегације Европске уније у БиХ и специјални представника ЕУ-а Јохан Затлер казао је да је данас, када славимо 25 година мира, крајње вријеме да причамо о бољој садашњости и будућности.

“Као што је и Хелмут Кол рекао током потписивања,, ‘мир мора бити више од одсуства рата’, он мора бити више од онога како се овдје каже ‘само нека не пуца’. Грађани заслужују и траже живот без страха, без сиромаштва и сталних политичких криза”, поручио је Затлер.

Чавушолу: Цијенимо наше различитости, оне су наше богатство

Министар вањских послова Турске Мевлут Чавушолу казао је како је Дејтонски споразум донио толико потребан мир људима БиХ након година жестоких сукоба, те како су њиме окончани рат и геноцид у БиХ. Поручио је како су цјеловитост, јединство и суверенитет БиХ од круцијалне важности за Турску. Такођер су кључни елементи за одржавање мира на Балкану и шире.

Нагласио је како његова земља истовремено подржава напредак БиХ на путу евроатлантских интеграција.

“Постигнућа Дејтона су изузетна. Ипак, многе ствари су се промијениле током задњег четврт стољећа. Зато се морамо прилагодити новим реалностима. Мора постојати систем који боље функционише и који ће унаприједити добробит свих грађана БиХ. Док гледамо у будућност не требамо заборавити прошлост. Патња невиних људи током опсаде Сарајева и геноцида у Сребреници су још увијек у свјежем сјећању”, рекао је Чавушолу.

Подвукао је како правда и мир иду заједно, те како језик мржње, нетолеранције, културне и етничке подјеле или ултарнацинолизам не доносе ништа осим патње.

“Требамо цијенити своје културолошке различитости. Оне су наше богатство. Поштовање другог је кључ за мирољубив суживот. То се не односи само на Балкан већ на шире подручје Европе и цијелог свијета”, поручио је Чавушолу, закључивши своју поруку ријечима: “Будућност је лакша кад смо заједно.”

Поруке бројних државника

Након обраћања на свечаности у Вијећници пуштене су видеопоруке које су упутили бројни свјетски државници, међу којима бивши предсједник САД-а Бил Клинтон, министар вањских послова Француске Ле Дриан, генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш, генерална секретарка Вијећа Европе Марија Пејчиновић Бурић, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, премијер Албаније и предсједавајући ОСЦЕ-а Еди Рама, предсједник Аустрије Александер Ван дер Белен, предсједник Словеније Борут Пахор, премијер Шпаније Педро Санчез, високи представник Уније за вањске послове и сигурносну политику Јозеф Борељ, министар вањских послова Њемачке Хајко Мас, министар вањских послова Холандије Стеф Блок.

Прије 25 година, у војној бази Врајт-Петерсон у градићу Дејтону, америчкој држави Охајо, парафиран је Опћи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум.

Овим документом службено је окончан скоро четверогодишњи рат, а Босна и Херцеговина је устројена као држава три конститутивна народа и осталих, и два ентитета – Федерације БиХ и Републике Српске.

Главни актери мировних преговора били су у коначници и потписници Дејтонског споразума – предсједник РБиХ Алија Изетбеговић, предсједник Хрватске Фрањо Туђман те србијански предсједник Слободан Милошевић, 14. децембра 1995. године у Елизејској палати у Паризу. Све три државе настале су распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.